Kupljena sreća

– Hej, kuda? Ne možete unutra… gospodin je trenutno veoma zauzet! -privlačna, cmokosa devojka koja je sedela za kancelarijskim stolom povisi ton. Odmeravala je pridošlicu, postarijeg gospodina smrknutog lica, bacaju ći poneki uspaničeni pogled ka vratima kancelarije svog šefa.
Napokon, on se pojavi na vratima. Bio je visok i mršav, pravilnog lica za koje bi se moglo reći da je veoma lepo. da nije bilo tog čudnog izraza napetosti i brige na njemu.
– Sve je u redu. Kleo – razmenio je brz pogled sa sekretaricom, pogled koji pridošlica proprati podizanjem obrve. – Gospodin je moj prijatelj…
Dvojica muškaraca uđoše u kancelariju, zatvorivši vrata za sobom. Kleo poskoči od besa. požurivši za njima; ali su vrata bila izolovana tako da nije mogla čuti razgovor koji se unutra vodio. Bez obzira na prisan odnos koji je imala sa svojim šefom, nije se usuđivala da uđe unutra.
Ushodala se po kancelariji, nervozno kršeći prste. Prcdosećala je da se dešava nešto loše i da se to tiče i nje. U stvari, znala je da njen i Rafaelov mali plan ima mnogo rupa… Pohlepna koliko i on, a verovatno i više, nije se obazirala na moguće posledice.
– Vidim da u ovome nismo sami! – u kancelariji njenog poslodavca, razgo vor se vodio upravo o njoj.
– Devojka je pouzdana, Sal, ne brini – uzvrati visoki mladić uverljivo.
– šta se dogodilo? Otkrila je ko se krije iza imena kompanije za koju vodiš knjige… ili da to nije sve što radiš, pa si morao da joj ponudiš deo? – videlo se da stariji gospodin uopšte ne veruje u ono što govori, naprotiv. Želeo je samo da se uveri u mladićevu iskrenost.
– Ne – izjavi Rafael hladnokrvno.

– Kleo i ja smo zajedno.
Posmatrao je svog sagovomika bez mnogo napetosti, iščekujući njegovu reakciju. Tek kratkotrajni blesak u očima boje smaragda otkri da mladić i nije tako samouveren kako je izgledalo.
– Pazi šta radiš, to jc sve što ću ti reći – izjavi, napokon, pridošlica. – Mala jeste privlačna i verujem da joj polovina muškaraca iz čitavog Napulja ne bi…