Filip Verden ležao je na krevetu na kome su zgužvani čaršavi svedočili o žestokom izlivu strasti. Jedna ruka bila mu je obavijena oko Renatinih ramena, dok je drugom držao cigaretu. Na njegovom privlačnom licu muškarca u poznim tridesetim ogledalo se zadovoljstvo. Renata i on nisu se videli skoro mesec dana, i ovo popodne koje su proveli u krevetu zaista mu je bilo potrebno.
-Jedva sam podneo mesec dana bez tebe, dušo – rekao je, milujući njeno nežno, malo rame. – Bilo je to previše za mene. Molim te, nikada više nemoj da me izlažeš tolikom mučenju. Shvatam da ne možemo da budemo zajedno onoliko koliko bih ja želeo, da si udata i da zbog toga moramo da budemo oprezni, ali, ipak… Tvoj muž je bezmalo stalno na putu, a i kad nije, od jutra do mraka je van kuće. U takvim okolnostima, nemoguće je da ne možeš da nađeš malo više vremena za mene.
Na taj prigovor, plavokosa trideset-petogodišnjakinja je odmahnula glavom. Naglo se podigla, oslobodivši se Filipovog zagrljaja, sela na krevet i obukla svileni kimono koji je uvek čekao spreman tu, u Filipovoj spavaćoj sobi, kao i mnoštvo drugih njenih ženskih sitnica kojih je bilo posvuda u njegovoj kući. To nije bilo nikakvo čudo, već tri godine su bili ljubavnici i pošto je Filip bio neženja i živeo sam, najčešće su se nalazili ovde, kod njega. Ni od koga nisu morali da kriju tragove svoje tajne strasti.
-Imamo sve uslove da se viđamo redovno. Ne moramo da se sastajemo po hotelima, ili u tvojoj kući, što bi bilo još rizičnije… Pritom, muž ti je ih zauzet poslom od jutra do mraka ili je na putu, a ti ne radiš i imaš mnogo slobodnog vremena. Ali ipak se viđamo sve rede. Renata… – Filip se namrštio, boreći se sa ljubomorom i nezadovoljstvom. – Imam osećaj da si počela da se „hladiš”. Nisam ti više potreban kao nekada.
-Pa, upravo smo vodili ljubav. Da li ti je delovalo kao da sam počela da se „hladim”? – Renata je pričvrstila kimono oko struka i dobacila Filipu pogled preko ramena. – Ovaj put si bio stvarno žestok, dragi. Ne shvatam kako bih mogla da ostanem hladna. Želim te isto kao i pre, ništa se među nama nije promenilo.
Filip je osetio olakšanje, ali u stvari, znao je da je njegova prebacivanja neće naterati da mu posvećuje više vremena. Ona je uvek sve radila po svome. Naizgled, Renata je bila upadljivo nežna, imala je svetlu put, velike plave oči i prirodno kovrdžavu kosu, što je pojačavalo utisak njene krhkosti. Tome je još više doprinosilo njeno sitno i tanušno telo, sa vitkim nogama i rukama, i malim ali privlačnim grudima. Izgledala je kao slaba i nezaštićena mlada žena kojoj je potrebna zaštitnička ruka, i pritom je umela sebe da prikaže kao žrtvu.
