Čovek ju je zbunjeno pogledao, pa je uzeo njen prtljag.
-Dobar dan, doktorko. Gospodin Da Silva me je zamolio da vas dočekam. Ja sam Huan, automobil je na parkingu, pođite sa mnom.
Dženifer je pratila čoveka do limuzine i spustila se na udobno sedište. Vozili su se prema severu, u oblast u kojoj se, kako je Dženifer pročitala, još uvek veoma poštuje tradicija i da se živi u skladu s njom. Posle nekog vremena sišli su s auto-puta i nastavili da se voze krivudavom magistralom uz reku Limu. Kad su obišli zapregu s volovima, iza koje su hodale dve žene odevene u crno, Dženifer se nasmešila. Ovo je prava Portugalija!
Prvo je htela da iznajmi automobil da bi po isteku ugovora nekoliko dana provela u toj oblasti, ali šef ju je posavetovao da koristi prevoz koji su joj ponudili. Nakon obavljenog posla ona će se taksijem odvesti u Vijana do Kastelo i tamo će odsesti u nekom hotelu. Trenutno je bila srećna što je mogla opušteno da se zavali u sedište i da uživa u predelima koji su joj promicali pred očima.
Ali prvo je čeka posao. Njoj nepoznati gospodin Da Silva želeo je da ekspert za umetnička dela pogleda sliku koju je nedavno kupio, pa je pozvao Dženiferinog šefa Džona Mejnarda u Portugaliju. Džon Mejnard je u umetničkom svetu važio za eksperta za pronalaženje dosad neidentifikovanih dela značajnih umetnika. Za Dženifer, istoričarku umetnosti, angažman u Mejnardovoj galeriji bio je posao iz snova.
