HARLEKIN
Prosidba vredna čekanja
Neverovatno, prošle su dve godine.
Otkako je trogodišnji Džoš Devlin postao njen pacijent, Miranda se sa njegovim ocem nije videla sve do dečakove pete godine…
Ne mogu da pođem, Miranda. Moram da izguram čitavu prvu nedelju, a možda i čitavo putovanje.
Ana Devlin je bila bleda i pod stresom. Usred reda za čekiranje putnika na aerodromu u Melbumu zgrabila je Mirandu za ruku i brzo joj sve to izgovorila, pre no što je Miranda stigla da je pristojno pozdravi.
Hej…
– Moja majka je slomila nogu. Neče se snači. To se danas dogodilo. Okliznula se na ulazni stepenik. Svuda me je bilo, na telefonu, u bolnici, i, naravno, sve će se to svaliti meni na leda. Sestre su mi poručile da nikako ne mogu da dođu. Veoma mi je žao, Miranda. Ali ja sam u haosu.
– U redu, polako, Ana. – Miranda je par puta duboko udahnula, i sama nastojeći da se smiri i potom pomogne majci svog pacijenta da povrati prisebnost.
Prvo, da li je Džoš tužan što ti nećeš ići sa njim? Gde je
on?
Ana je rasejano odmahnula glavom. – Nee… on je u redu. Recimo. Ovde je, čuva svoje stvari. Da li ispravno postupam? Ne vidim drugu mogućnost. Samo ja stvaram paniku. Trudim se da to sakrijem.
Trudiš se i nikako ne uspevaš.
Ana je često bila uzrujana i sklona opsesivnom ponašanju, iako je Miranda na različite načine nastojala da joj pokaže kako to nije dobro za njenog sina. Ana je znala tačno da navede šta bi trebalo da radi, ali te reći nije mogla da pretoči u praksu.
Da li hoćeš da zatražiš odlaganje? Pomeriš za neki drugi termin? – Preko Aninog ramena Miranda je videla da stižu još dve porodice, ali bilo je još dovoljno vremena. Ukrcavanje putnika za Kvinslend neće početi još pola sata.
Ana je na Mirandino pitanje odmahnula glavom i rekla: – Ne, Džoš bi bio razočaran. Danima pričamo o tome. Ne, on mora da ide. Sledeća mogućnost bi se ukazala tek posle više meseci, zar ne?
