Ramona Sanders je sedela za stolom u restoranu, koji se nalazio u blizini advokatske kancelarije u kojoj jc radila i pričala preko mobilnog telefona sa svojom majkom, Terezom Sanders.
Da, mama, upoznala sam ga -okrenula je očima ona. Zabacila je svoju kosu boje pokošenog sena unazad i jednom rukom se oslonila na naslon stolice.
Ljubav sve menja
-Zar nije zlatan?
Ne, zapravo je vrlo dosadan. Sve vreme sam razmišljala o čemu ću da pričam sa njim. Trudila sam se iz petnih žila da tokom večere vodimo kakav-takav razgovor. Ipak, i pored sveg mog truda po nekoliko minuta smo imali pauzu tišine. Bilo mi je veoma neprijatno.
Draga, pa ne treba tebi neki br-bljivac. On je veoma pristojan čovek. Želi da osnuje porodicu, da se skrasi – njena majka kao da nije bila čula ono što je ona govorila.
-Ali uvek je bilo tako, Tereza je govorila samo ono što joj jc odgovaralo, nikada je nije do kraja saslušala i shvatila.
Naravno da mi ne treba – Ramona se, ni sama nije znala zašto, uvek trudila da joj objasni svoje razloge iako je znala da neće naići na razu-mevanje kod nje. – Ali, ovo je bio naš prvi sastanak, a mi tokom njega nismo imali o čemu da pričamo. Šta mogu da očekujem od drugog sastanka?! Ne treba mi muškarac zbog koga ću pre sastanka praviti spisak mogućih tema da bi imala o čemu sa njim da razgovaram – zaklopila je svoje zelene oči i tako ostala nekoliko trenutaka. Naglo ih je otvorila kada je čula majčine reči.
Sigurna sam da ćeš se ti snaći pri sledećem susretu.
Govoriti njenoj majci bilo je kao dohvati vodu u čašu bez dna. Potpuno bez svrhe.
-Neće biti sledećeg susreta.
Ramona nije znala zašto je uvek pristajala na te ugovorene sastanke na slepo, koje joj je ona organizova-la. Njenoj majci je preostalajoš jedna poslednja želja koju se, iz sve snage, trudila da ispuni, a to je bilo da se njena kćerka, Ramona Sanders, uda. Uspevala je da čak iz Kukvila, gradića u kome je živela, njoj orga-nizuje sastanke u Memfisu.
Imala je sestru i brata koji su bili mlađi od nje i bili su u braku, a ona najstarija, nije bila udata. A to što je Ramona imala uspešnu karijeru, to nije bilo toliko važno. Tereza je čak smatrala da joj to smeta da bi ostvarila onaj „pravi” život.
Ne misliš valjda tako lako da odu- staneš? Mladić je zaista veoma fin.
A ja ne znam zašto si tako uporna? Rekla sam ti da mi se ne dopada, nemam o čemu da razgovaram sa njim i…
A isto tako, nemaš mnogo ni izbora – prekinula ju je Tereza re-čima i bojom glasa od koje joj se digla kosa na glavi.
Ne želim više da se vidim sa njim – rekla je grubo.
Nije volela kada razgovor između njih dve dođe u tu fazu da mora da bude gruba, ali uvek je, po nekom nepisanom pravilu, dolazio do te tačke.
Dušo, preteruješ kao i uvek -glas joj je bio snishodljiv. Ramona je mogla da očekuje da će sada čuti neku kritiku ili „pametan” savet. Predobro je poznavala svoju majku.
