Tanku je sve to bilo teško, mrzeo je sebe što je bio ljubomoran na mlađeg brata, a opet, optuživao je sebe što ranije nije Frančeski priznao šta oseća prema njoj. Kad je gledao Frančesku u Saidovom naručju, shvatio je da je upravo ona sve ovo vreme bila žena za njega, ali je on bio isuviše glup da bi to shvatio. Na kraju se Tarik pomirio s novonastalom situacijom, uostalom, oboje je previše voleo da bi dozvolio da ih izgubi.
Snimili su još dva filma zajedno i oba su bila veoma uspešna. Činilo se da su njih troje nezaustavljivi, da im je samo nebo granica. Započeli su rad na Filmu Kamij, o čuvenoj francuskoj vajarki Kamij Klodel, ljubavnici i učenici velikog Ogista Rođena, koja je posle kraha njihove veze završila odbačena i zaboravljena od svih, a skončala je u duševnoj bolnici. To je trebalo da bude veliki film, s Frančeskom u naslovnoj ulozi i Saidom kao Rođenom. Montan i studio već su videli ovaj film kao dobitnika Zlatne palme u Kanu ili Oskara za strani film. Odličan scenario, talentovan reditelj, najveće francuske zvezde kao glavni glumci, veliki budžet za snimanje… činilo se da ništa ne može krenuti u pogrešnom smeru. Ali desila se tragedija, koja je promenila Tarikov i Frančeskin život Survavši se automobilom niz liticu, Said je jedne večeri poginuo.
Tarik je odbijao da dalje radi na ovom filmu povukavši se u samoću, gde je proveo protekle dve godine. I sve vreme izbegavao je medije, kao i sve ono što je bilo u nekakvoj vezi s rediteljskim poslom. Takođe, prekinuo je sve kontakte s Frančeskom. Nije više mogao da je gleda, ne samo zato što ga je podsećala na Saida, već je u njemu budila osećanje da je kriv zbog jednog zajedničkog momenta nepažnje, koji je, bio je ubeđen, izazvao tragediju, lako te večeri on i Frančcska nisu bili sa Saidom u automobilu, njih dvoje su bili nesumnjivi krivci za njegovu pogibiju.
Pustinjska ruža
