Omela se pripremila za borbu, u kojoj će odneti pobedu. Mora da pobedi. Dvadeset šest godina usavršavala je umetnost skrivanja osećanja pred svetom i red je da sada od toga profitira.
Ramon Domingo neće znati šta ga je snašlo.
Prošlo je deset godina otkad ju je označio kao nevažnu, razmaženu bogatu devojčicu i zbog toga ga je mrzela, a otkad ju je baka preuzela da bi brinula o njoj, borila se da se oslobodi te stigme.
On će se svakog trenutka pojaviti i sešće za sto kraj nje u vrhunskom restoranu u Londonu, koji je nazvao “neutralnim terenom”.
Minuti su prolazili. Kasnio je iako je on izabrao i lokaciju i termin. Da lije to njegova strategija? Možda pokušava da je unervozi? Ili je odlučio da odustane od ugovora koji su njen i njegov otac sklopili?
Znači li to da ona može slobodno odlučivati o svom daljem životu bez obzira na dogovor u koji je uključena mimo svoje volje? Ovim činom njen otac je dotakao dno, a od nje se očekuje da plati tu visoku cenu.
Bilo joj je svega dosta, uostalom, baš ništa nije dugovala ocu, ne posle svih godina tokom kojih ju je ignorisao, osim kad je mogao daje iskoristi. Sećala se da je još kao šesnaestogodišnjakinja predstavljena tom mladom čoveku i… osećala se kao rasna kobila, koju kupac pomno posmatra. Ipak, njen otac nije postigao ono što je želeo ili joj se bar dosad tako činilo.
Besno je ustala zgrabivši svoju tašnu, jer nije više nameravala da gubi vreme na Ramona. Ako želi da uz njenu pomoć reši taj dug, za promenu će morati on za njom da trči!
Romansa u Veneciji
