Mimoišli su se sa lordom Berisfordom. Igrao je sa verenicom. Rouz ih pogleda. Visoka lordova prilika bila bi joj privlačna da nije imao izraz veoma oholog čoveka. A i Beti Sloun, i pored svoje neopisive lepote, imala je neki prezriv sjaj u očima. Rouz je, ne jednom, osetila na sebi njen podrugljiv pogled. Uvek bi se tom prilikom osetila kao uljez u ovom društvu.
Kao da je još uvek siromašna, neprivlačna, nespretna devojka sa sela. Ni približno kao rođaka Ketrin, dodali bi neki. Ona potisnu gorčinu, trudeći se da zadrži osmeh zadovoljne verenice na licu. Bila je uporna da se reši tog kompleksa, osećanja strahopoštovanja prema pripadnicima plemstva. Ili prema lepim ljudima.
Nije morala da se trudi i razmišlja previše o tome. Ni lord Berisford ni njegova lepa, elegantna verenica nisu je udostojili pogleda. Kao da ne postoji. Pa dobro. Neće ni ona njih gledati.
