-Striptizeta, Danijele! Ona je striptizeta!
Glas Adelaide Bišop je drhtao od besa.
-Glumica, majko! Nije striptizeta – ispravio ju je sin dok je mimo doručkovao i čitao novine.
-Glumica koja igra striptizetu! Što se mene tiče, ja tu ne vidim nikakvu razliku! – vikala je Adelaida Bišop. – Ona se skida pred svetom i to… to… to nije pozorišna uloga. Glumica! Pa, nijedan pravi direktor pozorišta ne bi tako nešto primio u svoje pozorište.
Adelaida Bišop je imala skoro šezdeset godina, ali je još uvek bila lepa i dobro očuvana. Lice joj je bilo skoro bez bora, oči bademaste i pune vatre. Pogotovu sada kad je shvatala da je njen sin baš ne sluša mnogo.
-Danijele, da li me ti slušaš? – upitala ga je povišenim tonom kojim je, uostalom, sve vreme i govorila.
-Naravno da te slušam – glasio je njegov odgovor.
Podigao je glavu sa nekog finansijskog izveštaja, koji je čitao, i nasmešio se svojoj majci. Njegovo simetrično liceje bilo isuviše lepo i pravilno, gotovo kao slika. Ipak, imao je nešto i karakteristično što je njegovu mušku Iepotu činilo veoma privlačnom, neobičnom. Oči su mu bile svetloplave a, ipak, duboke, tajanstvene. Tu tajanstvenost su im davale guste, tamne obrve koje kao da su dominirale čitavim licem. Kosa mu je bila smeđa sa po nekoliko sedih vlasi na slepoočnicama. To je svakog dovodilo u zabunu jer Danijel nije bio star čovek. Imao je nešto preko trideset, a prve sede vlasi su budile radoznalost u svakoj ženi koja ga je pogledala. Jer,on nikako nije bio čovek za odbacivanje. Naprotiv, žene su ludovale za njim, posebno one mlađe.
-Pa – nastavila je njegova majka – čini mi se da nisi mnogo zabrinut. Da li ti želiš da se tvoj nećak oženi ženom koja se svlači pred svetom za novac?
-Naravno da to ne želim – odgovorio je Danijel. – Ali, čini mi se da se ti previše i prerano uzrujavaš.
-Prerano! – uzviknula je Adelaida Bišop. – Pa, on ju je zaprosio i pre nego što ju je upoznao sa nama! Osim toga, ona je tri godine starija od Toda, a po iskustvu nekoliko decenija. I baš zbog toga, ideja je bila njena da ta veza do kraja ostane u tajnosti. Tod je mlad i upleo se u njenu, vešto ispletenu mrežu, a da nije ni znao šta se sa njim dešava. Zašto, pitam se zašto, je trebalo da je pozove da ostane kod nas preko vikenda? To je učena! Kad se jednom uvuče u kuću, nikoje više neće isterati! Možda će nam doći prijatelji u posetu i šta ću im reći kad je vide? Ko je ona, zašto je ovde! Ta Ket, striptizeta, je verenica moga unuka! Užaš!
Čuo si šta Tod kaže. Pojma nema kakva joj je prošlost i to ga i ne interesuje. Za ime sveta, šta će biti tek kad štampa počne da kopa po toj stvari! Ket! I ime joj je prosto i dovoljno govori o njenom poreklu.
-Ja mislim – počeo je Danijel da bi nekako umirio svoju majku -da je i Todu jasno da sve to ne može ići tako Iako i jednostavno. On će sve to reći i Šeron, zar ne? Možda će mu majka pomoći da izvaga da li je u ovom slučaju u pravu ili nije.
-Šeron! – uzviknula je Adelaida Bišop. – Pa, ona nema nikakvog uticaja na svoga sina. Uvek je bila blaga prema njemu jer je mislila da će ga na taj način najbolje vaspitati. Sasvim je moguće da mu kaže da jedva čeka da vidi tu… tu problematičnu ženu. Ako mi nešto i preduzmemo, ona neće biti na našoj strani.
Danijel je uzdahnuo i otpio gutljaj jake kafe da bi malo dobio u vremenu jer je njegova majka sve vreme tražila njegovo mišljenje i saučesništvo. A, Tod je bio blag po prirodi kao i njegova majka i Danijel skoro da nije verovao da bi on želeo da se oženi devojkom koja ne odgovara porodici.
Savio je novine i ustao od stola.
-Majko – obratio se ovoj oštroj i energičnoj ženi – ja mislim da ćeš ti uspeti s tim da izađeš na kraj. Uvek si, u takvim situacijama, uspevala, zar ne?
Prišao je majci i lako je poljubio negde iznad obrve.
