Emili i Vilijam su od rođenja stanovali u dva susedna ulaza nevelike dvospratnice, u kojoj su se svi stanari poznavali iz viđenja, ali mali broj među njima je prisnije komunicirao. Njihove porodice bile su izuzetak, a najveći „krivci” za to bili su njih dvoje.
Njena majka ni danas ne propušta priliku da, pominjući njen polazak u prvi razred, ispriča anegdotu o kategoričkom odbijanju da ide u školu ukoliko joj učiteljica ne dozvoli da ona i Vilijam sede u istoj klupi.
Na njen prijateljski gest Vilijam je ubrzo kavaljerski uzvratio, opirući se da bez nje ide s roditeljima na uobičajeni piknik u obližnji Pikering, zbog čega su Belouzovi bili prisiljeni da pokucaju na vrata svojih suseda
Polsonovih i zamole ih da svoju devojčicu puste da pravi društvo njihovom sinu na izletu, što su ovi dočekali sa srdačnom predusretljivošću.
