To mu je postalo još jasnije kada je seo na klupu i krenuo da posmatra ono što se dešavalo u parku. Samom sebi je ličio na nekoga ko je, nakon dugog tamnovanja, izašao na otvoreni prostor. Savladali su ga nebrojeni utisci, iako su mu se pred očima redale slike svakodnevnog, uobičajenog bitisanja.
Deca su trčala, igrala se i pravila njima svojstvenu graju. Njihovi pratioci su međusobno ćaskali, povremeno se smejući ili ih opominjući Stariji ljudi su hranili golubove, dok su vlasnički psi pokušavali da ih uhvate. Pojedini su, baš kao i on, sedeli na klupama i čitali novine.
Novine! Novosti iz zemlje i sveta! Događaji, zanimljivosti, informacije, priče, intervjui, reklame. Sve je to prestalo da postoji za Bernarda pre dve godine, kada mu se svet suzio, kada je njegovo prostranstvo prestalo da postoji. Gluv i šlep za sve, sem za probleme, Bernard je živeo u dobrovoljnoj izolaciji, u dobrovoljnoj tišini Niko mu nije uskraćivao mogućnost življenja, niti aktivnog učešća u onome što se dešavalo, ipak, on se svesno povukao, svesno se odrekao svega, uvučen u glib iz koga nije video izlaz.