Majrino skrovište

Klint Hanter se nervozno promeškoljio o svom mekom sedištu
luksuznog boinga koji ga je nosio natrag u Boston. Udobnost i vreme
u prvoj klasi nisu uspeli da mu odagnaju nelagodnost zbog povratka u
rodni grad. Pomisao na Boston, vraćala mu je u sećanje sve što je
nekad tu doživeo, prve radosti, sazrevanje, ljubavi, ali i prva
razočarenja. Ni par popijenih pića tokom puta nisu uspevala da
rasteraju njegove sumorne misli i gorčinu koju je dugo nosio u sebi.
Tešio se pomišlju da je sada sve drugačije, dok je prolazio prstima
kroz svoju svetlu, već pomalo sedu kosu koja je dugim pramenovima
padala niz njegov čvrst, dug vrat. Bio je u kasnim tridesetim, uspešan
očvrsnuo i neranjiv. Pogled mu je odlutao kroz maleni, obli prozor.
Znao je da će kroz par trenutaka ugledati, nakon beličaste mase
oblaka, i prve obrise grada.
Žustro je izvradio iz unutrašnjeg džepa sakoa, već pomalo
pogužvan koverat i prevrnuo ga u rukama. Do poslednje reči je znao
sadržaj pisma, ali je iznova, njegov pogled lutao po redovima. Već pri
prvom pogledu na krupna, obla i čitka slova, Klintovim mislima se
jasno stvorila slika žene koja ga je pisala, lako je ta, pomalo izborana
i drhtava ruka nepoznate žene podrhtavala pri pisanju on je osećao
odbojnost. Žena je, kao i mnoge pre nje, podsećala likom na njegovu
pokojnu majku i bila krhka, svetle kose i puti. Uz sve te vizuelne
sličnosti, verovatno je sa istim žarom i volela, i verovala njegovom
ocu Luisu Hanteru.

-Želite li još jedno piće pre nego što sletimo na bostonski
aerodrom – ponudila je ljubazna domaćica aviona.
Klint se trgao iz misli i nesvesno pogledao u ljubazni, poslovni
osmeh žene. Njena, pomalo izvijena obrva ga je vratila u stvarnost i
podsetila ga na pitanje.

-Može, amaro – poručio je uz kiseli osmeh. Gorak ukus za isto
tako neprijatnu situaciju, zaključio je za sebe, dok mu se pogled
vraćao na redove pisma.
„Poštovani gospodine Hanter”, pisalo je u pismu, „imam tešku
obavezu da Vas obavestim o smrti Vašeg oca Luisa. Po njegovom
zahtevu obaveštavam Vas da će se sahrana održati 25. maja, a da će
se otvaranje testamenta obaviti dva dana kasnije u kancelariji vašeg
porodičnog advokata Majlsa Kitona. Kao svoju poslednju želju, Luis
vas je molio da se pojavite bar pri tom činu, otvaranja testamenta…”