Uzdišući, posmatrao je knez Aleksandar fon Grinhagen oglase koje je upravo objavio. Naime, mladi udovac je zbog posla mnogo putovao i gotovo da uopšte nije imao vremena za svog petogodišnjeg sina Florijana.
Dosad se kneževa sestra Sibile brinula o dečaku, međutim, ona je najavila udaju i odlazak iz dvorca Grinhagen. Zato je knezu potrebna vaspitačica za malog Florijana.
Kad se ubrzo po objavljivanju oglasa javila lepa Hajke Niklas, Aleksandar je osetio olakšanje. Školovana vaspitačica imala je sjajne ocene i bila je veoma simpatična. Knez je pomislio da će mali princ ponovo biti u dobrim rukama. Međutim…
Tog divnog avgustovskog jutra tek izašlo sunce obasjalo je zlatnim zracima dvorac Grinhagen, u blizini Hanovera, kao i lepo uređeni Park oko tog starog zdanja.
Moćni hrastovi i bukve pružali su hlad na negovanim travnjacima.
Putevi posuti sitnim šljunkom vodili su kroz park. U neposrednoj blizini dvorca prostirale su se livade, na kojima su pasli rasni konji.
Kneževi Grinhagen godinama su se bavili uzgojem konja. Njihova rasna grla pobeđivala su na svim svetskim trkačkim stazama. Međutim, poslednjih godina usmerili su se na uzgoj konja za razonodu.
Otac sadašnjeg kneza bio je poslednji odgajivač trkačkih konja. Posle njegove prerane smrti Aleksandar fon Grinbah nasledio je titulu i dvorac.
Mladi knez bio je bankar i iskusan trgovac, pa ga nisu mnogo zanimala dešavanja u štalama. Doduše, voleo je povremeno da jaše, ali inače nije imao nikakav poseban odnos prema tim plemenitim četvoronošcima.
Prostrane poljane oko dvorca Grinberg sada su služile za jahanje, a članovi kneževske porodice radili su to u slobodno vreme. Međutim, kneginja Sibile je, nasuprot Aleksandru, bila strasna
jahačica. Elegantna brineta već se vratila s jahanja i upravo je izašla iz štale. Krenula je u dvorac, gde je trebalo da doručkuje zajedno s bratom i njegovim malim sinom.
