Kako nam dolaze lijepi i topliji dani svi težimo ka tome da svoje tijelo dovedemo do normalnog stanja.Čuveni doktor podijelio je savjete kako da istopimo kilograme a i da ih ne dobijamo natrag.
U svetu u kojem se životni ritam ubrzava iz dana u dan, često se dešava da i obroci postanu samo još jedna brzinska obaveza. Ipak, poznati britanski lekar i autor, dr Majkl Mozli, upozorava da način na koji jedemo može imati jednako važan uticaj na naše zdravlje kao i ono što jedemo. Prema njegovim rečima, usporavanje tempa tokom obroka može značajno doprineti smanjenju telesne težine, poboljšanju metaboličkog zdravlja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2.
Zašto je važno jesti polako?
Brzo unošenje hrane, bez pažnje i žvakanja, ne ostavlja telu dovoljno vremena da obradi signale sitosti. Dr Mozli ističe da je jedan od ključnih razloga zašto ljudi koji jedu brzo imaju veću sklonost ka gojenju upravo u tome što se ne aktiviraju pravovremeno hormoni koji signaliziraju mozgu da je telo sito.
„Jedenje sporijim tempom daje vašem telu više vremena da komunicira sa mozgom i da vam pošalje poruku da ste pojeli dovoljno,“ objašnjava dr Mozli. „Naime, potrebno je oko 30 do 40 minuta da hrana dospe iz želuca u tanko crevo, gde se nalaze receptori koji prepoznaju dolazak hranljivih materija i aktiviraju hormone sitosti.“
Drugim rečima, što brže jedemo, to je veća verovatnoća da ćemo pojesti više nego što nam je zapravo potrebno, jer mozak jednostavno ne dobija dovoljno brzo signal da prestanemo.
Nauka potvrđuje: sporo jedenje smanjuje gojaznost
U svojoj kolumni za MailOnline, dr Mozli se pozvao na studiju sprovedenu 2018. godine u kojoj je učestvovalo gotovo 60.000 osoba. Rezultati su jasno pokazali da su ljudi koji jedu polako imali čak 42% manju verovatnoću da će postati gojazni u poređenju sa onima koji brzo jedu.
Još jedna, novija studija iz 2023. godine, koju je vodio profesor Tim Spector u okviru tima za ishranu Zoe, otkrila je da osobe koje jedu brzo ne samo da konzumiraju više hrane, već i češće doživljavaju nagla povećanja nivoa šećera u krvi, što dodatno opterećuje organizam i povećava rizik od razvoja insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.
Praktični saveti za usporavanje obroka
Kako bi pomogao ljudima da usvoje zdravije navike u ishrani, dr Mozli nudi nekoliko jednostavnih, ali efikasnih saveta koje možete odmah primeniti:
Jedite za stolom, bez ometanja. Izbegavajte da jedete stojeći, ispred televizora, kompjutera ili dok hodate. Kada ste mentalno prisutni tokom obroka, veća je verovatnoća da ćete biti svesni količine hrane koju unosite.
Žvaćite pažljivo i polako. Svaki zalogaj bi trebalo sažvakati najmanje 15 do 20 puta pre nego što se proguta. Ovo ne samo da pomaže varenju, već i povećava osećaj sitosti.
Pravite pauze između zalogaja. Jedan od konkretnih saveta koji dr Mozli preporučuje jeste da između svakog zalogaja uzmete gutljaj vode. Ovo ne samo da usporava unos hrane, već i doprinosi hidrataciji, a može pomoći i da lakše razlikujete glad od obične žeđi.
Kuvajte kod kuće što češće. Domaći obroci ne samo da su bogatiji vlaknima i hranljivim sastojcima, već i zahtevaju više vremena za pripremu i konzumaciju. To znači i veću pažnju prema onome što jedete, što vodi ka zdravijim izborima i kontrolisanijem unosu kalorija.
Zaključak
U vreme kada se mnogi bore sa viškom kilograma, lošim metabolizmom i brzim načinom života, jednostavan savet kao što je „jedite sporije“ može zvučati previše jednostavno da bi bio delotvoran. Ipak, naučni dokazi i iskustvo kliničke prakse pokazuju upravo suprotno – tempo kojim jedemo ima ogroman uticaj na naše zdravlje.
Kao što dr Mozli kaže:
Usmerite pažnju na ono što jedete, jedite svesno, jedite sporije – i primetićete promenu, ne samo na svom telu, već i u svom odnosu prema hrani.“
