Princ Džafar od Meride nikako nije mogao da shvati da ga u borbi može pobediti žena. I mada se kretao velikom brzinom, izgubio je taj drugi avion iz vida. Sedeo je u kabini svog F15 zureći u nebo nad sobom i prateći pogledom drugi lovac.
- Morate se više kretati van pravolinijske putanje – odjeknuo je ženski glas u njegovim slušalicama. Bilo mu je jasno da se ona dobro zabavlja, pa je stisnuo zube.
Gdeje sad?, osvrtao se. Možda će odsjaj metala na suncu odati njen kurs. Međutim, ništa nije video.
Džafar je još kao tinejdžer naučio da pilotira i uvek se dobro osećao u pilotskoj kabini, ali sad su mu izbile graške znoja po čelu. U narednoj sekundi zapištao je signal. Cilj postignut! Da je ovo bila prava borba, značilo bi da je sad mrtav. - Beng, beng – oglasio se isti ženski glas. – Izdržali ste dva minuta, što za početak nije strašno. U redu, idemo dole.
S leve strane niotkuda pojavio se njen lovac proletevši opasno blizu njega. Džafar je uzdahnuo. Ovo nije moguće! On je princ, naslednik neizmernog bogatstva – najmlađi sin šeika od Meride, pa kako je moguće da je doživeo da ga jedna žena „obori” u vazduhu?! - Znam tačno šta sad mislite – izgovorila je hladno. – Besni ste, osećate se poniženim… svi muškarci tako reaguju. Hoće li vas utešiti činjenica da me već sedam godina niko nije „oborio”? Nemojte to primiti k srcu, nije ništa lično. Moj je posao da vas treniram, a vaš da učite.
- Znam svoje obaveze – uzvratio je grubo.
- A ipak sve ovo shvatate lično – uzdahnula je. – Svi su muškarci isti. To je kao bolest.
