Najbogatiji Bosanac ponikao je u bedi: Danas na zidu ima samo 1 sliku, da njegova deca znaju odakle im hleb na stolu

Zlatan Ibrahimović, jedan od najvećih fudbalskih ikona današnjice, odrastao je u teškim uslovima siromaštva. Bio je jedno od petoro dece koja su živela u opasnom stambenom kompleksu u centru Malmea, trećeg po veličini grada u Švedskoj. Njegovo detinjstvo nije bilo nalik onom što bi mnogi mogli da zamisle za budućeg fudbalskog superzvezdu. On je kroz svoje sećanje na tu tešku mladost, u svojoj autobiografiji “Ja sam Zlatan”, opisao kako je škola za njega bila jedino mesto gde je mogao da dobije besplatan obrok, ali i kako je shvatao da su ljudi oko njega imali veoma nisku veru u njega.

Teške godine detinjstva

Zlatan je priznao da je škola bila nešto više od obrazovanja za njega. Njegovo samoosećanje bilo je toliko narušeno da je povremeno odlazak u školu bio iznuđen željom za hranom. Njegovi roditelji, razvedeni kada je imao samo dve godine, nisu mu pružali mnogo podrške. Otac Šefik, koji je bio domar, i majka Jurka, koja je radila kao čistačica, borili su se sa životom da bi obezbedili osnovne potrebe za njega i njegovu braću i sestre.

Zlatan se seća da su njegove porodice bile siromašne do te mere da su morali da zajedno nose krevet kupljen u IKEA prodavnici, jer nisu imali novac za dostavu. Teška situacija uticala je na Zlatanovo ponašanje tokom odrastanja. U intervjuu je opisao kako je, kao mlad dečko, bio često uvredama i poniženjima izložen od strane svojih vršnjaka, koji nisu verovali u njegov uspeh.

Iz geta do uspeha

Međutim, Zlatan je odbio da bude prepušten svojoj sudbini. Iako je preko trnja išao do uspeha, nije dozvolio da ga okolnosti definišu. U njegovom okruženju, svi su očekivali da će se povući, da neće uspeti i da će njegov “bolesni san” brzo nestati. Ali on je sanjao, verovao u sebe, i kroz godine borbe i upornosti, njegova strast prema fudbalu je postala njegov izlaz iz siromaštva.

Kao mladić iz malog stana u malmeškom naselju Rozengard, gde su živeli imigranti iz Jugoslavije, Somalije, Turske i Poljske, Ibrahimović je naučio da se bori za svaki deo svog prostora. On je često bio nazivan pogrdnim imenima, ismevan zbog svog porekla i specifične ličnosti, ali nikada nije dopustio da ga ti negativni utisci obuzmu. Njegov najveći trofej nije bio osvojen u nogometnim utakmicama, već je to bio trenutak kada su svi oni koji su ga kritikovali morali da “pojedu svoje reči”.

Zlatanova porodična dinamika

Njegova porodica imala je specifičnu dinamiku, u kojoj stroga majka nije imala mnogo strpljenja za Zlatanove nestašluke. Sećanja na detinjstvo ispunjena su teškim trenucima, jer je Zlatan često bio fizički kažnjavan od strane svoje majke. Jedan od tih trenutaka bio je kada je, zbog lošeg ponašanja, završio sa polomljenom drvenom kašikom koja je korišćena za kažnjavanje. Taj trenutak je bio samo jedan od mnogih izazova u njegovom detinjstvu, koje će kasnije uticati na njegovu borbu i želju da pokaže svetu šta je zaista sposoban da postigne.

Svesni rad na sebi i razumevanje vrednosti

Dok je odrastao, Zlatan je počeo da shvata značaj samostalnosti i vrednosti koju su mu doneli sve te teške godine. Usmerio je svoju energiju u fudbal, što mu je omogućilo da napusti naselje i preseli se u Pariz, gde je postao poznat širom sveta. Danas, kao jedan od najplaćenijih fudbalera, nije zaboravio svoje korene.

Zlatan je, zanimljivo, potvrdio da u njegovoj kući gotovo da nema fotografija, sem jedne jedine – ona na kojoj su njegova stopala. Taj simbolični podsetnik govori više nego što reči mogu opisati. Za njega, stopala su predstavljala sve što je postigao. Kada se setimo odakle je krenuo i šta je postigao, jasno je da je ta jednostavna slika, koja se nalazi u njegovoj teretani, podsećanje na neprestan rad i posvećenost koju je uložio u svoj uspeh.

Zaključak

Zlatan Ibrahimović je više od sportiste – on je simbol snage, borbe i postojanosti. Iz njegovih reči i sećanja jasno možemo da vidimo kako su teške životne okolnosti postale temelji na kojima je izgradio svoju veličinu. Bez obzira na potpuno drugačiji početak od onog koji je imao većina njegovih vršnjaka, on je dokazao da je upornost, rad i samopouzdanje ključ za uspeh. Bez obzira na sve prepreke, Zlatan je ostao dosledan svojoj misiji – da pokaže svetu ko je zapravo.