U varošici je tog prepodneva vladala neobična atmosfera. Dah iznenadne nesreće rasprostirao se posvuda. Osećao se u načinu na koji su ljudi razgovara- li u autobusu, u trgovinama i kako su se pozdravljali na ulici. Lica su im bila zbunjena i zaprepašćena.
U svim jutarnjim listovima pojavila se vest o smrti Rcnara Fosa, čoveka koji je stvorio Dofin onakvim kakav je da- nas i omogućio mu nagli prosperitet. Ironijom sudbine, Rcnara Fosa je ubila jedna od onih mašina koje su i njemu samome donele veliko bogatstvo!
Toga jutra u Fosovoj fabrici buka mašina je bila nekako prigušena.
Iber Depoli, koji je preuzeo Renarovu dužnost, sedeo je za njegovim pisaćim stolom.
-Rezervišite apartman u hotelu ,,Lu-son” za gospođicu Fos – davao je uput-stva svojoj sekretarici. – Ona sigurno neće želeti da odsedne u pustoj kući -zamišljeno se zagledao kroz prozor i posle kraćeg ćutanja napomenuo: – Ako se neki od reportera javi i počne da se raspituje za nju, vi ne znate ništa! Uputite ga meni za sva obaveštenja. Članovima upravnog odbora možete reći da ću održati konferenciju pre podne, kao i obično. Gospođicu Fos ću sačekati u jedanaest sati. To bi za sada bilo sve.
Iber Depoh je bio Fosova desna ruka, veoma sposoban direktor i vrstan poznavalac svih poslova u fabrici. Renar Fos mu je zbogtoga već odavno prepustio da većinu poslova samostalno vodi. Vraćajući se u svoju sobu, sekretarica je mrmljala:
-Pitam se kakva je ta Natah Fos…
-Bogata, otmena, kakva bi bila? – primeti suvo jedna od službenica. – Priča se da se posvađala sa starim, otišla od kuće i u Surisu napravila lepu karijem. Priča se i to da je veoma lepa.
-Jadni gospodin Depoh – duboko je uzdahnula sekretarica. – Znam pouzdano da je gospodin Fos nameravao da ga uzme za ortaka. I, eto, sada se dogodilo ovo! Sigurna sam da ga je gazdina tragična pogibija teško pogodila.
Ah ako je Iber Depoh i bio potresen smrću čoveka koji je imao toliko pove-renja u njega i koji mu je zato i pomogao da brzo napreduje u firmi, on to na prepodnevnoj konferenciji nije pokazao nijednim gestom, niti rečju. Govorio je trezveno i mimo o toj tragediji i njenim posledicama.
