Negovala si bolesnu majku dok su druge devojčice mirno spavale: Isidora je imala 66 metastaza kad se opraštala od ćerke

Isidora Bjelica, talentovana književnica i borac, preminula je 6. avgusta u svom domu u Beogradu, nakon duge i teške borbe sa rakom, u 52. godini života. Ostavila je za sobom svog supruga, Nebojšu Pajkića, sina Lava, ćerku Vilu, kao i mnoge obožavaoce koji su je cenili i poštovali zbog njenog hrabrog pristupa životu i bolesti. Njen život bio je ispunjen izazovima, ali i neprestanom željom da inspiriše druge, čime je ostvarila dubok uticaj na sve koji su je poznavali.

Isidora kao borac

Isidora nije dopuštala da je bolest sruši ili da se povuče u tišinu. U poslednjem intervjuu, ona je izjavila da ne želi da se sklupča i umre u tišini, čime je ponovo pokazala svoju neverovatnu snagu i odlučnost. Isidora je bila jedna od onih osoba koje su smatrale da je važno otvoreno pričati o svom stanju, iako su mnogi oko nje smatrali da bi trebalo da to izbegava, da bi se zaštitila od agresivnih reakcija javnosti.

Njeno odlučivanje da otvoreno govori o svojoj bolesti bilo je ključno za njen put ka izlečenju, jer je omogućilo da sazna mnogo važnih informacija koje nisu bile dostupne kroz uobičajeni medicinski sistem. Isidora je otkrila da je saznala za lek koji joj je produžio život tek nakon što je počela da deli svoje iskustvo sa bolešću. Klinika Adžibadem Sistina je, zahvaljujući njenoj odluci da bude transparentna, postala mesto koje joj je pružilo nadu i produžilo život.

Neobična terapija i alternativni tretmani

Isidora je u borbi sa rakom bila spremna da pokuša sve, od uobičajenih medicinskih tretmana do najekstremnijih alternativnih metoda. Opišavala je da je gutala bube na Kubi, odlazila kod neobičnog Filipinca u Švajcarskoj koji je, koristeći štap, primenjivao fizičke tretmane. Iako su takve metode mogle izgledati smešno ili neobično, Isidora je bila u situaciji u kojoj je bila spremna na sve kako bi pobedila bolest. “Bolje da ciknem od raka nego da me ovaj tuče drvetom po glavi!” — rekla je tada uz smeh, pokazujući njenu nezamislivu hrabrost i želju za životom.

Njena borba nije se završavala samo sa 68 hemoterapija, već je obuhvatala i mnoge tinkture i alternativne lekove. Smatrala je da bi svaki alternativni pristup mogao doprineti njenom ozdravljenju, jer je već imala samo nekoliko meseci života. Na kraju je postala imuna na sve, što je potvrdila uz humorističnu napomenu da se oseća kao Raspućin, neobjašnjivo otporna na bilo koji otrov.

Mišljenje o savremenoj medicini i alternativnim metodama

Iako je bila spremna da prihvati alternativne terapije, Isidora je smatrala da se ne treba potpuno odustati od zvanične medicine. Smatrala je da je važno koristiti kombinovane terapije, jer danas postoje lekovi i tretmani koji mogu ublažiti štetne efekte hemoterapije i zračenja, poboljšati opšte stanje i pružiti bolji kvalitet života. Naglasila je da je veoma opasno potpuno odbacivati bilo koji pristup lečenju, jer se medicina stalno unapređuje i poboljšava.

Ljubav prema porodici i ćerki Vili

Isidora je bila duboko vezana za svoju decu, posebno ćerku Vilu, koju je u njenoj borbi za zdravlje često morala da ostavi samu, u bolničkom okruženju. Kroz suze i bol, njihova ljubav je postala još snažnija. Isidora je svojim rečima pružala snagu svojoj ćerki i često joj pisala poruke pune ljubavi i podrške. U jednoj od njih, uz emotivne reči, napisala je:

• „Mila moja tufnice, srećan ti rođendan, u želji da Božija blagodat bude uvek uz tebe…“

Takođe, njene reči su bile uteha i snaga u trenucima kada su druge devojčice bezbrižno spavale, dok je Vilu brinula o svojoj majci na onkološkom odeljenju. Isidora je kroz svoje iskustvo vođenja borbe sa rakom naučila više o ljubavi i životu nego što bi mogla da je nauči bilo koja druga okolnost.

Zaključak

Isidora Bjelica je bila žena koja nije samo borila bitku sa bolešću, već je svojim životom i radom pokazivala kako se treba boriti za svaki trenutak. Njena sposobnost da se suoči sa teškim okolnostima, njen neverovatni optimizam i sposobnost da iz svake situacije izvuče lekciju o ljubavi, hrabrosti i životu, učinili su je ne samo književnicom, već i ikonom snage i istrajnosti.

Ostala je upamćena kao žena koja je u svim teškoćama životne borbe našla snagu da voli, da piše, da inspiriše i da ostavi dubok trag u srcima svih koji su je pratili na tom putu.