Neodoljiva Linda

Linda Frenklin se satima vozila kroz ogromno prostranstvo Kanzasa. Konačno su se na horizontu ukazali prvi obrisi Salajne, grada u kome se rodila i odrasla, grada koji nije videla devet godina. Nesvesno je počela jače da steže upravljač prestajući tek kada ju jc zabolela ruka. Probudili su se stari nemiri, a ona nije bila spremna da se ponovo uhvati u koštac sa njima. Uzdahnula je pomishvši na reči iz poruke koju joj je majka poslala pre nekoliko dana. „Pomozi mi, Linda. Dođi što pre, dušo. Neko pokušava da mi potopi imanje”.
Iako je znala da je njena majka Me-lisa bila sklona da dramatizuje stvari, ovoga puta je znala da je nešto ozbiljno u pitanju. Naime, Mehsa nikada nije tražha pomoć ni od koga pa ni od svoje kćerke.
Zbog toga je zabrinuta Linda vozi- la nekoliko sati bez pauze. Želcla jc da što pre stigne i sazna u čemu je problem. Jedino osveženje bio jc prijatan vetar koji je kroz otvoren prozor mrsio njenu dugu, talasastu kosu neobično riđe boje. Za trenje pogledala na zadnje sedište i osmehnula se.
Njen osmogodišnji sin Čarli spavao jc mirnim snom. Kao i većina njegovih vršnjaka on jc bio živahan i nemiran dečak, ah duga i naporna vožnja kroz jednoličnu ravnicu učinila je svoje. Dobro jc što gaje povela, pomislila jc i nežno pomilovala njegovu plavu košiću. Sve teže joj jc bilo da izmišlja raznorazne odgovore na različita i prilično neočekivana Čarlijeva pitanja. Između ostalog, zanimalo ga jc zašto on nikada ne ide da poseti baku i viđa je samo kada ona dođe da poseti njih? No, ubeđivala je sebe da nema razloga za brigu. Uzela je dve nedelje odmora i prisilila sebe da dođe. Uostalom, šta može da joj se dogodi za dve nedelje? Već dvadesetak minuta se vozila kroz šumu ogromnih pumpi koje su neumorno crphe naftu iz bogate utrobe zemlje. Približha se Salajni i nehotice se nasmcšha. Zaključila jc da se njen rodni grad mnogo promenio za proteklih devet godina. Ah bez obzira na industrijski razvoj, gradić nije izgubio mnogo od svoje prirodne lepote.