Šarene svetiljke prigušeno su osvetljavale vrt oko hotela a blag povetarac, koji je duvao s mora, nežno je njihao palme. Iz sale su dopirali zvuci muzike.
Meri je napustila salu da bi izbegla dosadno udvaranje dvojice mladića, koji su je već četiri dana uporno proganjali od jutra do večeri. Nagnula se preko kamene ograde i posmatrala netremice more obasjano mesečinom. Svetionik je bacao crvenu svetlost po površini mora.
Ipak nije trebalo da dođe ovamo. Turistički prospekt, koji je dobila, obećavao je mnogo više. Posete drevnim gradovima, misteriozna pustinja, izleti u nepoznate predele. Od svega toga samo kratka poseta Kasbahu uz šturo tumačenje nervoznog vodiča. Dvonedeljni aranžman u misterioznog pustinji sveo se na boravak u luksuznom hotelu sa debelim tepisima, mekim krevetima i skupom hranom. Isto tako mogla je da ode i negde na jug Francuske ili u Englesku. Doduše, pustinja je bila tu, blizu, izvan grada, a ipak tako daleko.
Uzdahnula je. Iznenada trže je jedan glas. Bila je to gospođa Braun njena saputnica na ovom putovanju.
Zar nije divno? Vidite li divnu panoramu? Romantično zar ne? Stvarno uživam ovde.
Meri joj je zavidela na takvom oduševljenju.
Gospodin i gospođa Braun prešli su prvi put granice Engleske, zahvaljujući nagradnom putovanju. Nije bilo čudno što su bili tako očarani.
