Jesu li joj to bogovi stavljali do znanja da ovo nikako nije bio njen dan?
To joj se činilo vrlo logiĉnim, budući da je morala – bolje reći, bila je primorana – da prisustvuje sastanku s predstavnicima jedne prestižne advokatske kancelarije, na kome je trebalo da bude iznet sadržţaj dva testamenta, kao rezultat tragične nesreće u Francuskoj u kojoj su poginuli njena majka i očuh.
Lara oseti kako joj nadolaze emocije i suzdrža se da ne zaplače. Nije bilo ni mesto ni trenutak za suze. Brižan i osećajan, Darijus Aleksander je njenoj majci pruţio sreću za kojom je ona toliko čeznula u svom prvom braku, prihvativši Laru kao da je njegovo rodjeno dete.
Medjutim, to nije bio slučaj i s njegovim sinom, Vulfom, koji je deset godina ranije na Suzan i njenu sedamnaestogodišnju ćerku Laru gledao kao na hohštaplerke koje su nameravale da žive na visokoj nozi o trošku njegovog oca.
To je bila takva neistina da čak nije bila ni vredna pomena. Štaviše, Suzan je pre venčanja sa Darijusom insistirala na sklapanju predbraĉnog ugovora, što će Vulf biti primoran da prihvati kada se otkrije sadrţaj Darijusovog i Suzaninog testamenta. U ugovoru je zapravo postojao dodatak u kome stoji da je Larino izdržavanje spadalo pod Suzaninu finansijsku odgovornost.
Godinu dana nakon venčanja njene majke i njegovog oca, Vulf je odbio Darijusovu ponudu da se pridruţi Upravnom odboru očeve korporacije, prihvativši primamljivu poslovnu ponudu u Njujorku i odlučivši da podje sopstvenim putem.
