-Hoćeš li sa nama na žurku kod Besi? – obrati se Džo njena koleginica Pcm.
– Radije ću malo napolju da protegnem noge – reče Džo odlažući violinu.
– Kako hoćeš. Besi pravi žurku danas popodne. Biće zanimljivog sveta.
– Pod zanimljivim svetom podrazumevaš Besinog prijatelja glumca koji se upravo vratio u grad?
– Ne samo on. Besi izlazi sa njim, ali to dobro krije.
– Zašto bi krila?
– Ti kao da ne živiš u ovom delu sveta! – nasmeja se Pem. – Kad se devojka vida sa nekim ko je toliko poznat, ona to mora da krije.
– Deluje bez veze – Džo je uzela rolere iz plakara.
– Ali je tako. Devojke stalno kradu frajere jedna drugoj.
– Ti si joj prijateljica ili konkurencija?
– Nisam zainteresovana za njenog tipa. Nije po mom ukusu -dobaci Pem. – Mada mislim da su čudne te devojke iz Orlanda. Najviše ima manekenki i dolaze obično u grupama. One love nove fotografe.
– Zar U nisu čudni tipovi koji dolaze na takve žurke?
-Takav je trend. Ako nećeš tako da živiš, ostaje ti jedino da se posvetiš karijeri i da odustaneš od ljubavi.
– Pem, ja ne želim da se odričem ni ljubavi ni muzike, čak i da je tako, čekaću da mi se dogodi. Ne znam koliko, ali čekaću. Jer verujem u ljubav. Onu pravu – reče Džo.
Pem samo odmahnu rukom i izađe napolje zajedno sa Džo.
– Zar ćeš da voziš po ovoj magli?
– Ne znam šta bih drugo – reče Džo i krenu parkom. – Lepo se provedi.
Magle su u Majamiju znale da se smenjuju nekoliko puta dnevno. Stazu je mogla da prati jedino prema rasporedu drveća pored nje. Učinilo joj se da nazire nečiju priliku koja se približavala. Već je bilo kasno. Zajedno sa tim muškarcem koji se iznenada pojavio, završila je u travi pored staze.
– Izvinite – pokušala je da ustane. Muškarac je uspeo da se snađe i već je bio na nogama.
Neobičan san
