Novi život

Radosni dečji povici prenuli su Stelu Anri iz polusna. Pre nego što je bila potpuno budna, vođena majčinskim instinktom, pojurila je prema ogradi. Desilo se ono od čega je najviše stre-pela, panično je pomislila.
Međutim, shvatila je da povici potiču od zadovoljstva, jer je uskoro čula i smeh. Ugledala je svoju kćerku Solanž kako izranja iz zapenušanih talasa. Petogodišnja devojčica je prethodnih nekoliko dana bila veoma nostalgična, ah sada se već sasvim privikla na bo- ravak u Rusijonu.
Mama, vidi! Upoznala sam jednog druga! – veselo je mahala rukom devojčica kada je ugledala Stelu.
Kraj devojčice je stajao preplanuo dečak, približno iste visine i starosti. Okrenuo se prema terasi na kojoj je stajala Stela.
Žedan sam – odjednom je izjavio. Stela nije mogla da zadrži osmeh. Dečak je bio izuzetno simpatičan, a očigledno nije vodio mnogo računa o pravilima etikecije.
Dovedi ga ovamo, Solanž – rekla je kćerki. – Imamo hladne limunade!
U dehću sekunde, deca su već pojurila uz vijugave stepenice koje su vodile do kuće. Vila Anrijevih je bila veoma stara, s kraja devetnaestog veka i u vreme kad je građena predstavljala je arhitektonsko čudo. Blizina mora či- nila je kuću veoma zanimljivom, a sa terase se pružao fantastičan pogled.
Stela je uživala u boravku u ovoj impresivnoj kući svog strica. Bilo je to pravo mesto na kome je mogla da se opusti i da zaboravi na sav spoljni svet i sve nedaće koje su je primorale da ovde potraži utočište.
Međutim, to joj još nikako nije pola- žilo za rukom, jer je neprestano imala dozu straha. Ipak, nije smela da do- zvoh da njena devojčica primeti i naj- manji trag zabrinutosti.
Mama, ovo je Paskal! On ima godina isto koliko i ja! – ushićeno je rekla Solanž.
Dečak se ponosno isprsio pred Ste- lom, a njegov vragolasti pogled učinio je da se odmah dopadne majci svoje male drugarice.
Drago mi je što si naš gost, Paskal -ozbiljno je rekla Stela.