Stefani Martin baci još jedan, krajnje kritičan, pogled na ogledalo
popravljajući revere poslovnog sivog kostima od tankog štofa. Ta
navika besprekornog doterivanja postala je svakodnevni ritual od kada
je započela vezu sa Edvardom Fromelom. Kad god je trebala da se
sastane sa njim bila je opterećena svojim izgledom, garderobom i
ponašanjem. Njen verenik je bio čovek izuzetne elegancije, vitak,
uredan i moderan i nije podnosio nemarne žene. Takođe je vodio
računa o svojoj dikciji i manirima. Stefani je to ponekad opterećivalo,
ali se vremenom navikla i prihvatila te njegove osobine. Njih dvoje su
se upoznali na proslavi povodom zajedničkog projekta “Fromel printa”
i izdavačke kuće u kojoj je ona radila. Kada su kasnije izašli na večeru
on je pred sobom imao mladu, privlačnu i obrazovanu ženu, a ona
samouverenog i zgodnog muškarca, koji je imao šarma i interesovanja
slična njenim. Ipak, oboma je bilo jasno da o fatalnoj ljubavi i strasti nije
bilo ni govora. Pristali su da razgovaraju o zajedničkoj budućnosti ne
zahtevajući previše emocija jedno od drugog. Edvardu je karijera bila
na prvom mestu, a Stefani je ionako mislila da strast postoji samo u
filmovima. Za svojih 28 godina nikada nije srela mladića koji bi bio, u
isto vreme, pristojan, zgodan i inteligentan.
Odraz u ogledalu bio je zadovoljavajući. Njena lepota bila je
nesporna. Blistavih, bademastih očiju, dugačke kose boje meda,
izuzetno vitka sa lepim grudima, bila je san svakog muškarca. Ona se
odlučila za Edvarda koga je poštovala i čijoj energičnosti se divila. Dok
je ispred svoje kuće otključavala automobil, još jednom je poželela da
nije prihvatila njegovu molbu da uradi lekturu Česterove knjige. Ipak,
osećala je obavezu da pomogne svom vereniku u ovom ishitrenom
poduhvatu. Znala je da je knjiga planirana za sajam, ali joj je rečeno da
je to obostrana želja pisca i izdavačke kuće. Od Donalda Erca je čula da
je korektura njegovih romana minimalna i da taj posao nije toliko
težak. Najvažnije je ostvariti kontakt sa piscem, pridobiti njegovo
poverenje i saradnju. Donald je upozorio da Aleks Čester nije preterano
srdačan ni prijatan čovek, ali je izuzetno pravedan i neopterećen
sujetom uspešnog i čitanog pisca. Dok se vozila prema njegovoj kući u
neposrednoj blizini Njujorka bila je uzbuđena što će upoznati poznatog
pisca čije je knjige iščitavala po nekoliko puta. Čestera nikada nije
videla, čak ni u novinama. Iako su ga tražili na sve strane intervjue je
odbijao govoreći da njegove knjige sve govore.
Bože, zašto je baš mene Edvard poslao, pitala se.
Stefani nije imala pojma o uceni zbog koje je Aleks Čester morao
dostaviti svoj najnoviji roman u rekordnom roku. Osim informacije o
uceni, bila je uskraćena za još jednu. Aleks Čester je pobesneo kada je
čuo da će raditi sa verenicom Edvarda Fromela.
Kuća poznatog pisca bila je jednostavna, sazidana od kamena i
okružena parkom koga je ispunjavalo raznovrsno drveće i žbunje. Iako
je štitio svoju privatnost, u prilazu kuće nije bilo nikakvih kapija ni
upozorenja. Pre nego je izašla iz automobila još jednom je pogledala u
retrovizor i videla par uplašenih i uznemirenih očiju. Edvard bi prezreo
moj strah, pomisli pre nego je dugom, vitkom nogom sa elegantnom
cipelom visokih potpetica dotakla tlo ispred kuće Aleksa Čestera.
Stežući svoju ručnu torbicu, pozvonila je. Nekoliko trenutaka
kasnije vrata su se polako otvorila.