Ukoliko ste ljubitelj domaćeg paradajza tekst u nastavku članka je upravo za Vas.Tu se nalazi savet jednog dugogodišnjeg poljoprivrednika koji tvrdi da se za njegov paradajz svi otimaju i pitaju kako je moguće da je tako ukusan.
Ljubitelji baštovanstva koji uživaju u uzgoju povrća svake sezone u potrazi su za načinima da poboljšaju prinos i kvalitet svojih biljaka. Kada je reč o paradajzu, mnogi vrtlari se trude da dobiju plodove što sočnijeg ukusa i zdravog izgleda. Jedna žena, iskusna baštovanka, podelila je svoje iskustvo koje joj je, kako kaže, donelo zavist čitavog komšiluka – jer iz godine u godinu njena bašta pršti od zdravih, velikih i ukusnih paradajza.
Prema njenim rečima, ključ uspeha leži u nekoliko jednostavnih, ali vrlo važnih koraka koje bi svako trebalo da zna pre nego što pristupi sadnji. Prva i osnovna stvar jeste da se pre sadnje konsultujete sa stručnjakom u vezi sa vrstom paradajza koji kupujete. Neke sorte bolje uspevaju u saksijama i na balkonima, dok druge zahtevaju više prostora i otvorenu baštu. Od toga zavisi i način sadnje, pa je preporuka da se informišete pre nego što zasadite prvu sadnicu.
Jedan od ključnih uslova za uspešan uzgoj paradajza jeste osiguranje dobre cirkulacije vazduha. Biljke treba saditi na prozračno i osunčano mesto, gde će imati minimum deset sati sunčeve svetlosti dnevno. Prilikom sadnje važno je ostaviti dovoljno prostora između sadnica kako bi biljke imale dovoljno mesta za rast, a lišće nesmetano disalo. To smanjuje rizik od bolesti i poboljšava kvalitet ploda.
Posebnu pažnju treba obratiti na izbor rasada. Zdrava sadnica ima tamnozelenu boju, razgranatu strukturu i snažan korenov sistem. Više grana potencijalno znači i više plodova. Kvalitet sadnice direktno utiče na kasniji razvoj biljke, pa je početni izbor od suštinske važnosti.
Zanimljiv savet koji naša sagovornica nudi jeste da paradajz sadite u dva navrata. Prvu turu posadite, a tri nedelje kasnije i drugu. Ovaj metod omogućava da produžite sezonu berbe i osigurate kontinuitet prinosa čak i ako jedna grupa biljaka podbaci zbog vremenskih prilika. Takođe, smanjuje se rizik da ceo zasad propadne zbog jedne loše serije ili nepovoljnog perioda.
Za zaštitu biljaka preporučuje se upotreba prirodnih sredstava. Prskanje rastvorom plavog kamena može pomoći u prevenciji bolesti, a da pritom ne ugrozi zdravlje biljke ni osobe koja paradajz konzumira. Važno je pridržavati se uputstava i ne koristiti štetne hemikalije.
U toplim i sušnim danima zalivanje je neizostavno. Biljke treba zalivati bar dva puta nedeljno, i to rano ujutru ili uveče, kada sunce nije jako. Voda se sipa direktno u zemlju, izbegavajući da se pokvasi lišće, jer to može izazvati opekotine ili razvoj gljivičnih oboljenja. Ispravna tehnika zalivanja znatno doprinosi zdravlju biljke.
Tokom rasta, paradajz često razvija grane koje ne donose cvetove. Takve grane je najbolje ukloniti jer crpe energiju iz biljke a ne doprinose prinosu. Orezivanjem se omogućava da biljka više snage usmeri na plodonosne grane i tako proizvede krupnije i zdravije paradajze.
Kada biljka počne da cveta i formira plodove, potrebno joj je dodatno đubrivo. Kompost je odličan izvor hranljivih materija, a preporučuje se da se oko stabljike dodaje sloj organskog đubriva kako bi biljka imala dovoljno energije da razvije plodove do kraja.
Sam čin berbe takođe zahteva pažnju. Plodove treba brati kada dostignu punu veličinu i intenzivnu crvenu boju. Ukoliko se paradajz ostavi da predugo visi na stablu, postoji opasnost od truljenja, što može uticati i na ostale plodove u neposrednoj blizini.
Za kraj, jedna pomalo neobična, ali vrlo efikasna preporuka – pored sadnica paradajza posadite peršun. Osim što pozitivno utiče na aromu plodova, ova kombinacija doprinosi zdravlju biljke i može dodatno poboljšati ukus paradajza.
