Bila je besna na sebe. Stegla je olovku divljačkom snagom, čekajući trenutak kada će je polomiti napola, što bi bilo isto kao i priznati mladiću da je učinio da, na trenutak, izgubi razum zbog njega.
Ako njemu to već i nije bilo jasno.
Jer, i pored mladićeve očigledne mladosti, pogled mu je bio dubok, taman i iskusan, i svakako je uspeo da unese priličnu količinu nemira u nju.
Osećaj bi bio kompletno fascinantan, da mladić nije bio obučen u tre¬nerku i znojavu majicu kratkih rukava, i da nije nosio košarkašku loptu pod miškom, što su bili neosporni znaci njegove mladosti, ali i životnog stila.
Za Emu, koja je imala 36 godina, bilo je nedopustivo da flertuje sa muškarcima koji nisu, u najmanju ruku njeni vršnjaci. To nije bilo samo zbog nekih društvenih konvencija ili moralističkih nadzora. Ema je imala dos¬ta promašenih veza iza sebe, uključujući i jedan propao brak i tražila je isključivo zrele, mudre i odgovorne muškarce.
Priznala je sebi daje crnokosi mladić uznemirio kao ženu i da se osetila čudno pod magičnom snagom njegovog pogledu. Prijatna malaksalost, koju je probudio u njoj, zbunjivala je i ljutila u isto vreme.
Verovala je da će potpuno savladati svu tu ustreptalost u sebi, ali je ona porasla još više, kada je primetila da je mladić počeo da joj prilazi. Naredila je sebi da barem pokuša da izgleda smireno i nezainteivsovano.
Kada je mladić stao pred nju, protiveći se svim nalozima razuma, Emino srce je počelo pomahnitalo da tuče, a sa svakim otkucajem je njena namontirana odbrana bivala sve razbijenija.
Already a member? Log in here
