Okovana žudnjom

Nikodemus Markunsen je ustao da se rukuje sa svojim advokatom. Mišići su ga boleli od silne napetosti koju je uložio da bi prikrio prave reakcije tokom razgovora.
– Znam da je to škakljiva tema – pokušao je da ga umiri advokat. Nik je ledenim pogledom odbio to pretvomo saosećanje. Doduše, verovao je Sebastijenu, ali samo u smislu poslovnih aspekata medijske kuće koju je Nik od nestanka Olafa Markusena teškom mukom održavao.
Sebastijen je prvi predložio Nika za direktora firme, uprkos nedostatku iskustva, verujući u njegovu sposobnost. Iako mu je Nik bio zahvalan na ukazanom poverenju, nije ih vezivalo pravo prijateljstvo. Nik se uglavnom trudio da izbegava bliskost.
– Hvala na savetu. Posle gotovo godinu dana krajnje je vreme da se to razmotri. Blagovremeno ću vas obavestiti o daljim koracima.
Sebastijen je oklevao, kao daje hteo još nešto da doda, ali Nik je nestrpljivo pogledao na sat.
– Naglašavam da bi mnogo pomoglo ako bismo dobili pristanak oba bliska rođaka – požurio je da kaže advokat.
– Razume se – promrmljao je Nik.
Advokat je klimnuo glavom i otišao.
Nik je smislio konkretan plan za tu „blisku rođaku” i tokom razgovora sa advokatom poprimao je sve jasnije obrise…
Seo je za radni sto i uzeo u ruke pismo koje mu je jutros stiglo kurirskom dostavom. Preleteo je pogledom po redovima na papiru.
”Nik, ne prolaze mi kreditne kartice. Molim te, reši to pa mi nove kartice pošalji u Rozdejl. Ovog vikenda selim se tamo na neko vreme. Ro ”
Najpre ga je to razljutilo, ali onda mu je sinulo da bi Rovenino egocentrično ponašanje moglo da mu koristi.
Pošto očito ne zna zašto su joj pre dva meseca blokirane kreditne kartice, Nik će morati da je upozna sa činjeničnim stanjem, što je, uostalom, Olaf odavno učini.