Poznati doktor i profesor Valter Longo, istakao je koje namirnice treba izbegavati ukoliko neko želi da doživi stotu.
Kako bi ponudio praktično rešenje, dr Valter Longo je razvio Dijetu dugovečnosti – klinički testiran program zasnovan na decenijama istraživanja.
Zdravstveni stručnjaci godinama naglašavaju da je temelj dugog i vitalnog života – ishrana. Međutim, jednako je važno šta jedemo, kao i šta ne jedemo. Prema vodećem stručnjaku za starenje i dugovečnost, postoji pet prehrambenih navika koje bi trebalo izbegavati ako želite da doživite stotu – i pritom se osećate odlično.
U velikom intervjuu za “Njujork tajms” u martu 2024. godine, dr Valter Longo, profesor gerontologije i bioloških nauka i direktor Instituta za dugovečnost pri Univerzitetu Južne Kalifornije (USC), podelio je svoja saznanja o ishrani najdugovečnijih ljudi – s posebnim naglaskom na Italiju, svoju domovinu.
“Italija je neverovatno mesto za proučavanje starenja”, rekao je dr Longo. “To je prava nirvana.” Odrastao je u Đenovi, ali je često boravio kod bake i deke u Molokiju – selu poznatom po velikom broju stogodišnjaka. Upravo ga je to iskustvo inspirisalo da život posveti naučnom proučavanju dugovečnosti – i, kako kaže, lično cilja na životni vek od 120 do 130 godina.
Dr Longo promoviše ishranu pod nazivom “Lite Italian”, koja se zasniva na originalnoj mediteranskoj dijeti – onoj koju su jeli naši preci, a ne današnjoj verziji prepunoj testenina i sira.
“Jedite uglavnom vegansku hranu uz malo ribe – najviše dva do tri puta nedeljno. Glavni izvor proteina neka budu mahunarke – pasulj, leblebije, zeleni grašak”, savetuje dr Longo.
Osnovne namirnice uključuju:
- Povrće i voće
- Celozrnate žitarice
- Mahunarke
- Orašaste plodove
- Maslinovo ulje
Prema dr Longu, savremena ishrana u Italiji više nema mnogo veze s nekada zdravim mediteranskim obrascem. Umesto toga, dominiraju visoko prerađeni obroci i energetski guste namirnice koje on naziva “otrovnim” – jer povećavaju rizik od bolesti, gojaznosti i metaboličkih poremećaja.
Evo kojih pet namirnica treba ograničiti ili potpuno izbaciti:
- Pica
- Testenina
- Proteini iz crvenog i prerađenog mesa
- Krompir (posebno prženi i industrijski obrađeni)
- Hleb (posebno beli, rafinisani)
Posebno je zabrinut za ishranu dece u Italiji, koja se sve češće suočavaju s gojaznošću i bolestima upravo zbog konzumiranja ovih namirnica.
Foto: Profimedia
Kako bi ponudio praktično rešenje, dr Longo je razvio Dijetu dugovečnosti – klinički potvrđen program zasnovan na višedecenijskim istraživanjima. Ona uključuje:
- Ishranu zasnovanu na biljkama i orašastim plodovima
- Periodični “lažni post”: četiri puta godišnje, u trajanju od pet dana po posebnom režimu
- Povremeni post: ograničavanje unosa hrane na 12 sati dnevno (npr. od 8 do 20 časova), bez jela 3 do 4 sata pre spavanja
Ova praksa podstiče regeneraciju tela bez potrebe za stvarnim gladovanjem.
“Omogućava ćelijama da se očiste, resetuju i podmlade”, objašnjava dr Longo.
Ako sanjate o vitalnosti u devedesetim ili čak stotoj godini, ishrana je ključ. Izbacivanjem “otrovnih namirnica” i uvođenjem “Lite Italian” principa: povrće, mahunarke, zdrave masti, malo ribe i povremeni post. Tako možete značajno smanjiti rizik od bolesti i povećati šanse za dug i zdrav život.
Stil/Večernji
