Pogledala je u njenom pravcu, a majka, Širli, joj se smešila, svi su joj se smešili dok je polako prilazila Rajanu. On se okrenuo prema njoj i Nikol je tek tada osetila kako se malo opušta. Njegovo prisustvo i činjenica da su mnogo toga prebrodili zajedno, da uvek može da se osloni na njega, pobedili su strah i pomogli da se on ne pretvori u paniku, koja zamalo da je obuzme.
Kada ju je otac predao, ponovo se osetila nesigurnom i podršku je potražila u Rajanu, koji ju je ispitivački posmatrao. Pokušala je da mu se osmehne, ali je to bila samo bleda senka njenog prelepog osmeha. Nervoza i strah su svakog trena dobijali po jednu bitku.
Njen razum se borio sa tim osećanjima kako se ne bi sasvim predala i izgubila čitav rat.
Ceremonija je počela…
Nikol je trebalo nekoliko trenutaka da dođe sebi od šoka. Potom se naglo okrenula i ostavila oltar i Rajana za sobom. Nije videla ništa ispred sebe osim staze i crvenog tepiha kojim je trčala prema izlazu iz crkve.
Okean strasti
