Osudjena da voli

Bio je dovoljan trenutak da shvati kako hoda po tankom ledu, ispod koga se prostire okean ledene vode.
Stajala je pred vratima lifta, držeći gomilu dokumentacije pritisnute na grudi, i gledala kako joj se nevolja primiče krupnim koracima. Arden Džeriko… To je mogao da bude samo on. Nije ga lično poznavala, ali je nepogrešivo naslutila identitet visokog, stasitog muškarca energične pojave i neobično upadljive muževnosti, koji je suvereno prošao kroz ulazni hol i krenuo pravo ka njoj.
Kada je kasnije razmišljala o tome, pitala se kako je uopšte preživela susret sa njim. Sve se dogodilo u istom trenutku: postala je duboko svesna svoje iznenađujuće burne reakcije na njegovu pojavu, i istovremeno užasnuta otkrićem da je to poslednji muškarac na svetu, koji bi trebalo da joj se dopadne.
Stao je do nje, čekajući lift namenjen isključivo osobama koje nose prezime identično njegovom. Nikoga nije video oko sebe, pa ni nju, preplašenu devojku koja je čekala lift namenjen službenicima.
Tako je bar ona mislila, da je ne vidi, da je nije svestan. Međutim, čim su se vrata njegovog lifta otvorila, dodirnuo ju je po ramenu i rukom joj pokazao da ude.
Imala je samo delić sekunde za odluku šta da čini. Mogla je da odbije njegovu ljubaznu ponudu i time ga isprovocira da joj još upornije ponudi prevoz direktorskim liftom. Odabrala je manje upadljivo rešenje. Jednostavno je ušla u lift i – prestala da diše.
Arden Džeriko je stao tik do nje, nesvestan utiska kojeg izaziva kod svoje saputnice. Oko sebe je širio zastrašujuću, eksplozivnu seksualnost, koju je Sabrina osećala čitavom kožom, svim čulima. Prvi put u životu, bila je kompletno svesna činjenice da je žensko biće, da su joj reakcije na muškarce svojstvene, prirodom i rođenjem date.
Do tada je na pripadnike suprotnog pola gledala sa ravnodušnošću, oni je nisu terali da se suoći sa sopstvenom seksualnošću.
Stojeći pored Ardena Džerika, osećala je kako joj telo podilazi jeza. Kao nikada pre, jasno je prepoznala erotićnost i obesnu čulnost jednog muškarca. Ona, koja o muškarcima nije znala gotovo ništa, sada se gušila od uzbuđenja stojeći pored jednog od njih. Jedva da ga je videla, ni glas mu nije čula, ipak, fluid njegovog tela ju je svu zapahnuo, nametljivo i neizbežno.
Želela je da savlada svoju slabost prema njemu, ali, nije znala kako to da učini. Čudila se kako je uopšte uspevala da zadrži pribranost. Kako nije pala na pod boreći se za vazduh, ili vrisnula, sa namerom da prekine nepodnošljivu i iscrpljujuću tišinu, koja je vladala u liftu. Ta tišina, bila je ispunjena samo šumom navale krvi u njenim ušima.
Sabrina ni sama nije znala kako je pritisla dugme i zaustavila lift. Verovatno ju je vodila snažna želja da pobegne, da se spasi uticaja tog muškarca neobično upadljive muževnosti.
Delio ju je korak od izlaska iz lifta, a onda je učinila neoprostivu grešku. Zastala je, okrenula se, i preko ramena pogledala Ardena Džerika pravo u lice.
Uzvratio joj je pogled, prodoran, preteći. Sabrina je osetila njegov bes i znala je odakle on potiče. Ipak, dok ga je gledala, razmišljala jeo njemu samo kao o muškarcu, i o sebi, kao ženi. Bar u tih nekoliko napetih sekundi, njih dvoje nisu bili ništa drugo, sem pripadnici različitog pola.