Ogledela se u velikom srebrnom ogledalu. Kosa joj je padala niz ramena u loknama od meda. Oci su joj bile bistre i svetlo plave. Celo njeno bice je odavalo neznu i dobru osobu. Da nije bila takva sigurno bih joj zavidela zbog njene lepote, savršenog ponasanja i neodoljive sposobnosti da ti se uvuče pod kožu. Do pre nekoliko dana nasi zivoti su bili savrseno mirni bez ikakvih uzbudenja. Ali ovo je bio dan kada je Viktorijin buduci muz dolazio u posetu. Zvanicna prosnja tako se zvalo. To je podiglo ceo dvor na noge. Vladala je groznica čisćenja i sredjivanja, krojači i draguljari, zlatari su svakodnevno dolazili kod nas i radili punom parom pod strogim nadzorom tetkinih dvorskih dama. Odlučivalo se koja ce se hrana poslužiti tom mladom kralju koji nas je uzdrmao svojim osvajačkim uspesima. Naravno ovo je bio ugovoren brak, princeze se samo takvom braku mogu i nadati. Ipak, sanjarenje je dopunjavalo ono izmedu, one praznine koje su tako bile potrebne jednoj mladoj duši kao što je bila moja sestra. Dame iz njene pratnje su joj napravile frizuru. Bila je zaista prelepa.
