U današnjem članku pisat ćemo zašto nesmijemo preskakati doručak a posebno jedna grupa ljudi.U nastavku našeg teksta otkrijte koja je to grupa ljudi.
U savremenom načinu života, doručak često postaje obrok koji se najlakše preskoči. Ipak, za određene grupe ljudi, ovaj naizgled bezazleni korak može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Među stručnjacima koji upozoravaju na to nalazi se endokrinolog dr Luiza Napiorkovska, koja je istakla da preskakanje doručka nije samo pitanje navike, već može direktno uticati na metaboličke funkcije organizma.
Prema njenim rečima, izostavljanje prvog obroka u danu može uzrokovati povećan nivo insulina u krvi, što dalje vodi ka insulinskoj rezistenciji. Ova pojava često je uvod u ozbiljnije metaboličke poremećaje i predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za abdominalnu gojaznost, odnosno nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka. Osim estetskih problema, ovakav vid gojaznosti povezan je s raznim kardiovaskularnim oboljenjima, kao i s povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
Dr Napiorkovska je u svojoj objavi dodatno istakla da visoki nivoi insulina mogu negativno uticati i na kognitivne funkcije, posebno na koncentraciju i pažnju. Dakle, ne radi se samo o fizičkom zdravlju već i o mentalnim sposobnostima koje mogu biti narušene ako organizam ne dobije potrebnu energiju ujutru.
Značaj doručka posebno dolazi do izražaja kod osoba koje već imaju problema sa glukoznom regulacijom, kao što su dijabetičari tipa 2. Istraživanje objavljeno još 2015. godine u uglednom časopisu Diabetes Care ukazalo je da preskakanje doručka kod ove populacije može imati ozbiljne posledice po ravnotežu šećera u krvi tokom celog dana. Osobe sa ovim oblikom dijabetesa pokazale su značajno viši nivo glukoze nakon obroka kada su prethodno preskočile doručak, u poređenju sa danima kada su ga konzumirale.
Jedna od autorki pomenutog istraživanja, profesorka Danijela Jakubović sa Univerziteta u Tel Avivu, naglasila je koliko može biti pogubno zapostavljanje doručka za dijabetičare. Iako su stručnjaci i ranije sumnjali da izostavljanje jutarnjeg obroka nije preporučljivo za ovu grupu, ono što je iznenadilo istraživače jeste brzina i intenzitet pogoršanja metaboličkih funkcija. Samo jedan dan bez doručka bio je dovoljan da se kod pacijenata zabeleži smanjena funkcija beta ćelija – onih koje proizvode insulin – i povećanje nivoa glukoze u krvi.
Ove informacije stavljaju dodatni akcenat na potrebu za pravilnim planiranjem obroka, naročito kod ljudi sa već postojećim zdravstvenim problemima. Doručak, kao prvi unos energije nakon dužeg perioda posta tokom noći, ima važnu ulogu u pokretanju metabolizma i stabilizaciji šećera u krvi. Kada se preskoči, telo pokušava da nadoknadi tu prazninu, ali često na način koji nije efikasan, pa dolazi do metaboličkih disbalansa koji mogu ostaviti dugoročne posledice.
Iako mnogi preskakanje doručka vide kao bezazlenu odluku ili način da “preskoče kalorije”, ova praksa se pokazuje kao rizična, naročito za one koji već imaju oslabljenu regulaciju insulina. Dugoročno, može dovesti do većeg unosa kalorija u kasnijim delovima dana, gubitka kontrole nad apetitom, i dodatnog pogoršanja insulinske osetljivosti.
U tom kontekstu, važno je razumeti da doručak ne mora biti obilan ili složen. Čak i jednostavan, ali nutritivno uravnotežen obrok može pružiti telu dovoljno goriva za početak dana. Kombinacija proteina, zdravih masti i složenih ugljenih hidrata može pomoći u održavanju energije, stabilnosti glukoze i koncentracije, što je posebno značajno za one sa hroničnim oboljenjima.
Na kraju, poruka stručnjaka je jasna: doručak nije samo pitanje navike, već i važan čin samopomoći. Njegovo preskakanje možda neće odmah ostaviti posledice, ali kod osetljivih osoba, naročito dijabetičara, može značajno pogoršati zdravstveno stanje. Redovno uzimanje doručka može doprineti boljoj kontroli bolesti, poboljšanju opšteg stanja organizma, i prevenciji potencijalno teških komplikacija
