Njeni roditelji bili su obični ljudi i Aleksi je od početka bilo jasno da ih je njen talenat za slikarstvo veoma iznenadio. Nikada je nisu sputavali, ali bili su pomalo zbunjeni time što je njihova kćerka izabrala umetnost kao životni poziv, jer su oboje povezivali umetnost s burnom strašću, ekstremnim emocijama i pre svega sa nesređenim životom. Možda se baš zato Aleksa uvek trudila da odstupa od predstave tipične, ekscentrične umetnice. Vodila je miran i sređen život, a emocije je rezervisala za siikarstvo.
A muškaraca što se tiče… Privučeni njenom porcelanskom lepotom, dolazili su i odlazili. S naglaskom na odlazili, jer dosad među njima nije bilo nikoga ko bi joj zaista nešto značio. Uživala je u društvu nekolicine prijatelja, s kojima je odlazila u pozorište, na koncerte i izložbe. Njeno srce dosad niko nije osvojio, a ni fizički nikome nije uspelo da u njoj probudi sva čula.
Nikome osim ovom čoveku, koji je upravo stajao u dovratku. Kad ga ugleda, uvek joj zastane dah, a puls se ubrza.
Baš kao sad.
Stajao je ispunivši snažnim telom dovratak, baš kao što je ispunjavao njene misli. Metar i devedeset centimetara muževnosti, odeven u besprekorno svetlosivo odelo… Niko ne bi rekao da je Gaj de Rošmon Englez. Pritom je francusko prezime slučajnost, koja pokazuje multikulturalnost njegovog porekla. A upravo je to poreklo zaslužno za ugled banke Rošmon-Lorenc, koja je postala sinonim za bogatstvo, prestiž i moć.
Gaj ju je posmatrao. Kao i uvek, osećala je moć tog pogleda, ali je prvi put osetila i nešto drugo… Nešto što je remetilo ustaljenu tenziju koja je vladala među njima.
Aleksa je čekala. Još uvek držeći bokal kafe, gledala ga je kako hoda kroz kuhinju obasjanu suncem. I odjednom je sunčeva svetlost postala nesnosna. Sekunda je potrajala predugo, činilo se kao večnost. A nije bila duža od jednog otkucaja srca.
– Moram nešto da ti kažem – Gajev akcenat bio je jedva primetan, ali je u njemu bila primesa svih jezika uz koje je odrastao: francuskog, italijanskog, nemačkog i još nekih.
Aleksa je osetila podrhtavanje. I čula je njegove reči, jasne i glasne, a svaki ju je slog sekao kao skalpel.
– Ženim se.
