Farbanje jaja je umetnost i prilika da pokažemo svoju kreativnost,a mi Vam danas donosimo savet kako su Grci od pamtiveka farbali jaja u jarko crvenu boju,celi postupak i video pogledajte u nastavku.
U moru vaskršnjih običaja, bojenje jaja ostaje centralni i simboličan čin koji okuplja porodicu, prenosi tradiciju i nosi duboko ukorenjeno značenje. Najčešće, prva asocijacija kada se pomene farbanje jaja jeste crvena boja – i to ne bez razloga. Crvena jaja simbolizuju Hristovu krv i vaskrsenje, pa se zato tradicionalno prvo jaje boji upravo ovom bojom i naziva se “čuvarkuća”. Međutim, Grci su poznati po tome što su pronašli način da ta jaja budu ne samo simbolično važna, već i savršeno ofarbana – bez tragova boje unutar ljuske i bez hemikalija koje bi prodrle u sadržaj jajeta.
Ova grčka metoda farbanja jaja koristi jednostavne sastojke koje svi imamo u kući, ali je postupak specifičan, tačan i pažljivo ispraćen kako bi rezultati bili besprekorni. Ono što je važno naglasiti jeste da se koriste obična jaja, a ne ona sa belom ljuskom, jer se veruje da na tamnijoj ljusci crvena boja dobija dublju i bogatiju nijansu.
Prvo što je potrebno jeste pripremiti sledeće sastojke:
12 komada običnih jaja
4 šolje vode
1 šolja sirćeta
1 pakovanje crvene boje za jaja (tradicionalna, ne instant)
Kap biljnog ulja
Vata ili maramica za premazivanje
Priprema počinje tako što se u veću šerpu sipa četiri šolje vode i sačeka da provri. Kada voda dostigne ključanje, pažljivo se u nju spuštaju jaja, vodeći računa da se ne udare i ne napuknu. U tu istu vodu se dodaje i šolja sirćeta. Sirće u ovom receptu igra važnu ulogu jer pomaže da se ljuska jaja ravnomernije i intenzivnije oboji, a pritom stvara sloj zaštite koji sprečava da boja prodre unutar jajeta.
Kuvanje jaja u ovoj sirćetnoj vodi traje tačno 15 minuta. Tokom tog vremena, temperatura se smanjuje kako bi jaja lagano ključala, a ne da vri jako, što bi moglo izazvati pucanje ljuske. Kada prođe vreme, jaja se pažljivo prebacuju iz vrele vode u posudu sa ledenom vodom, gde ostaju između 5 i 10 minuta. Ovaj korak je ključan jer nagla promena temperature ne samo što zaustavlja proces kuvanja, već pomaže da se ljuska lakše odvaja kasnije, ukoliko se jaja budu ljuštila za posluženje.
U međuvremenu se u posebnu šolju sipa crvena boja za jaja i pomeša se sa istom onom vodom u kojoj su se jaja kuvala. Dobro promešana smeša se zatim vraća nazad u šerpu, a u nju se ponovo pažljivo spuštaju jaja. Ovog puta jaja ostaju u boji dodatnih 5 do 10 minuta, što omogućava da upiju nijansu ravnomerno i postignu željeni intenzitet crvene boje.
Kada su jaja spremna, izvlače se iz boje i stavljaju na tanjir ili poslužavnik obložen ubrusima, kako bi se osušila. Sušenje na sobnoj temperaturi traje nekoliko minuta, a zatim sledi završni korak – poliranje. Na komad vate ili papirne maramice sipa se kap-dve biljnog ulja i svako jaje se pažljivo premaže. Ovo ne samo da daje jajima lep, sjajan izgled, već dodatno učvršćuje boju i čini ih estetski savršenim za izlaganje na trpezi.
Grci ovom metodom ne samo da čuvaju tradiciju, već postižu izvanredne rezultate koji se poštovanjem prenose generacijama. Njihova jaja su sjajna, ravnomerno obojena i bez neželjenih tragova boje na belancetu, čime su dokaz da se prirodnim putem može dobiti savršen rezultat bez hemije i komplikovanih preparata. Ovaj način pripreme u poslednje vreme sve više prihvataju i domaćice u drugim delovima Balkana, koje žele spoj tradicionalnog i zdravog pristupa u pripremi vaskršnjih jaja.
