Ali ovakvog čoveka nikada nije srela. Tretirao ju je kao da je ona… vazduh! To joj je bilo potpuno nepoznato. Inače su joj se muškarci bacali pod noge. Ponekad joj je to čak bilo dosadno… a sad je čeznula za pažnjom, za njegovom pažnjom.
Ali zašto bi se taj čovek interesovao za nju? On je iz prve lige, stariji je, iskusniji i zapanjujuće zgodan. A ona je napustila svoj sigurni dom u Rimu da bi otišla na krstarenje. I nije računala sa skokom u hladnu vodu. Da li je impresivni stranac pouzdaniji od pirata? U svakom slučaju, pobrinuo se za njene povrede, a to je dobar znak, zar ne?
Ipak je bila na oprezu. Posmatrala ga je kako radio-vezom priča grlenim lokalnim dijalektom. Pre polaska na put malo je učila arapski, ali je sad uspela da razume tek poneku reč. Fascinirana, Antonija je posmatrala čoveka, iz kojeg je naprosto zračio autoritet. Pitala se s kim ima posla.
Na njenu mladost i ranjivost nije obraćao pažnju. Nije znala šta o tome da misli. Brat ju je obasipao preteranom brigom i najradije je ni za tren ne bi ispuštao iz vida. Ovaj čovek je, naprotiv, više podsećao na ratnika, kome je ona teret Visok, crnokos, fenomenalno građen, jednom rečju, čovek iz snova.
Krišom ga je posmatrala. Bronzani ten, trodnevna brada, izražajne, zavodljive usne, blistave oči… odvažan čovek. Sigurno je slomio mnoga ženska srca. U Holivudu bi bio idealan u ulozi pirata. A pravi pirati su, zapravo, neuredni, ružni i opasni, to je zaključila iz ličnog iskustva.
Prisetivši se užasnog susreta s tim zverima, nehotice je zajecala i čovek se okrenuo.
Already a member? Log in here
