Pobeda života
Doktor Lorens Harden je stajao na sredini velike operacione sale i prizor oko sebe posmatrao zadivljenim pogledom. Dok mu je srce snažno kucalo od prevelikog uzbuđenja, konstatovao je u sebi da tako opremljenu i izuzetno modernu salu još nije imao prilike da vidi. Posmatrajući najsavremenije i be-sprekomo čiste uređaje, bio je siguran da je to trenutno najbolje opremljena operaciona sala u Engleskoj.
Zamislio je sebe kako radi u ovom ambijentu i zadovoljno se nasmešio. Prema dogovoru koji bi uskoro trebalo da bude okončan, biće primljen u ovu kliniku u kojoj će raditi kao vodeći hirurg.
Sada nije više mogao da dočeka taj trenutak. Osvrnuo se i pogledao čove-ka koji je stajao po strani i posmatrao ga. Bio je to doktor Grejem Vinger, direktor i vlasnik ove klinike.
-Verujte mi da sam prijatno iznenađen, doktore – dobacio je Harden sme-šeći se. – Opremljenost vaše klinike prevazilazi sva moja očekivanja i veoma sam vam zahvalan što ste mi sve pokazali. Zato mogu da kažem da će mi biti pravo zadovoljstvo da radim ovde.
Doktor Vinger je samo kratko klimnuo glavom, kao da je hteo da kaže kako je očekivao takvu reakciju. On je bio pomalo čudan čovek, uvek ozbiljan i namrgođen, preokupiran samo svojim radom… Ljudi su se često nelagodno osećali u njegovom prisustvu, pošto je sebe namemo ogradio visokim i nevidljivim zidom, štiteći se na taj način od bilo kakve prisnosti kako sa kolegama tako i sa pacijentima. Niko nije mogao da zna šta se krije iza tog preterano ozbiljnog lica i prilično ukočenog držanja. Uvek je bio isti, a jedina osoba u čijem prisustvu se menjao i izgledao nekako veselije i življe, bila je doktorka Roberta Kejn.
Na kraju obilaska bolnice doktor Vinger je poveo kolegu kroz dugačak hodnik i izveo ga na veliku senovitu terasu. Na sredini tog prijatnog prostora u cveću i zelenilu, nalazio se pleteni sto sa stolicama. Grejem Vinger je pokazao rukom na jednu od fotelja i doktor Harden klimnu glavom, spustivši se tačno preko puta njega. Bio je jul mesec i terasa mu je u odnosu na sve ostale prostorije izgledala kao oaza u pustinji.
