Ljubavni romani online
Bilo je potrebno da se Fredi Bordalin dobro zagleda u muškarca umornog izgleda koji je na kiosku kupovao kafu i kiflu, da bi u njemu prepoznao svog nekadašnjeg kolegu sa studija, Rejstona Dermonta. Prepoznao ga je po glasu i po tome što je sa prodavcem iz kioska razgovarao sa izrazitom ljubaznošću.
Lako je moglo da se dogodi da tek prođe pored njega, jer je Rejston Dermont izgledao drugačije nego što ga je on upamtio. Izgledao je znatno mršavije, ošišao je svoju, nekada dugu, kosu koja je srada bila kratka i na pojedinim mestima prošarana sedim vlasima, sportsku odeću je zamenio poslovnom, a večiti osmeh izrazom duboke, neprolazne zabrinutosti.
Frediju je bilo čudno i to što je Rejston kupovao kiflu sa kioska, jer ga je upamtio kao momka koji je voleo da hedonistički uživa za punim stolom, da jede obilno i polako, i to uglavnom kaloričnu hranu. Zbog tih navika je imao dvadesetak suvišnih kilograma, međutim, oni su bili pravilno raspoređeni, i doprinosili su utisku muževne masivnosti.
Rejstonovo telo, punački obrazi, duga smeđa kosa, motori koje je vozio i gitara koju je svirao, je privlačilo devojke, zbog čega je izazivao ljubomoru u drugim mladićima. Onima, koji su mu zavideli, nije se dopadalo ni to što je bio odličan student i što je, veoma brzo po diplomiranju, hrabro otvorio sopstvenu građevinsku kompaniju i upustio se u ozbiljne poslove.
Počeo je da niže uspehe, što je još više podiglo njegovo samopouzdanje.
Kada ga je Fredi prethodni put video, Rejston je vozio skupi džip, pucao je od zadovoljstva, hvalio se poslovnim uspesima, kao i time da je i dalje bio veoma popularan među ženama.
Taj Rejston se mnogo promenio, zaključio je Fredi sa žaljenjem. Izgledao je ispijeno, rasejano, gotovo beznadežno.
