– Sve je jedno u vezi sa drugim… – razmišljala je naglas, udobno sklupčana na velikoj, staroj fotelji u uglu dnevne sobe. – Da nisam dobila taj posao na izgradnji dečjeg zabavnog parka, ne bih imala nikakav razlog da svakodnevno putujem iz Londona u Saseks, gde tetka Veli i njen bogati muž imaju kuću za odmor. Da mi auto nije stao upravo na kilometar od njihove kuće, ne bih imala razloga da im pozvonim na vrata…
– Svakako ne bi – prekinuo ju je sarkastični glas njene majke. – U kuću Kameronovih, tu u Saseksu kao i ovu u Londonu, ulazi se samo po pozivu…
A tvoja tetka Veli, moja rođena sestra, i tvoj teča Džošua, našu porodicu ne smatraju dovoljno dobrom za svoju kuću. Kada ste ti i Fiona bile devojčice bar su nas pozivali na Fionine rođendane. Ali otkako ste odrasle to se prekinulo i oni nas potpuno ignorišu. Blagi bože, moja jedina sestra me prezire, zato što se nisam udala za bogataša sa Vest Enda, kao ona, nego za poljskog imigranta… Ali, briga me za to, ni jednog trenutka za ovih trideset godina nisam se pokajala. Volim tvog oca i za mene je on vredniji od bilo kod drugog muškarca! – lice Džudit Haris se razvedrilo, a oči su joj se ispunile toplinom, kao i uvek kada bi govorila o njemu.
Ljubav, i muškarac vredan ljubavi. Bilo je to upravo ono oko čega su se vrtele Brajenine misli i o čemu je želela da govori. Ali sada, nakon tog potpuno nenadanog događaja, Brajenine slučajne posete Kameronovima, njena majka bila je previše ljuta da bi bila spremna da sluša.
– U svakom slučaju, mnogo vredniji od tvog teče Džošue. Jedina njegova zasluga je u tome što je od oca nasledio milione, a vrhunac njegove karijere je to što je uspeo da kupi fudbalski klub… Kakvo zvanje i zanimanje! Kupovati i prodavati igrače, i po ceo dan sedeti na terenu gledajući ih kako se „mlate” oko fudbalske lopte, i skakati sa sedišta kao luđak kad neko iz njegovog tima zabije gol, a čupati kosu kad njegov tim primi gol, i sve te besmislice… Fudbal, ima li išta gluplje na ovom svetu?
Svi ti momci su samo tupava gomila mišića, a tvoj teča Džošua ih obožava, zato što su otprilike na istom mentalnom nivou. I tako, za otmene Kameronove, tvoj otac koji je briljantan inženjer elektronike, nije dovoljno dobar, zato što je poreklom Poljak. Ali zato su fudbaleri i te kako poželjno društvo, svejedno da li su Poljaci, Italijani ili Afrikanci… A iza svega stoji novac, naravno. U tom fudbalu „mlati” se strahovito velik novac.
Susan Napier, Slučajna ljubavnica
