-Dame i gospodo, dragi prijatelji, nadam se da ćete se pridružiti vašim sugrađanima da podržite… – Za trenutak, Lindi Bredli prekide govor. Bilo je prosto neverovatno. Najpre je uhvatila samo odsjaj iznad njegove glave – slabe zlatne niti svetlosti presijavale su se na gustim tamnim talasima kose – ali tada pogleda još jedanput. Poznati televizijski voditelj, od koga se očekivalo da prenosi njene reći za vesti u šest sati, je zevao i to prilično glasno, što je mnogo više privuklo pažnju publike nego njene reči.
Zauzevši samouverenu pozu, stajao je pored grupe ljudi s ozarenim osmehom na licu koji je odavao pribranost. Da je visoki privlačni čovek znao da je on u centru pažnje videlo se iz svake pojedinosti. A ono što je najviše uznemirilo Lindi je to što njega ni naumanje nije brinulo što je prekinuo njen govor, razorio njen tok misli i zbunio svakog u publici. Međutim, ovo se nije desilo prvi put. Za pet dana, koliko je ovde, sve je činio naopako.
Sve časove pripreme i planiranja, provedene da njen govor u Udruženju teksaških stočara bude uspešan, uspeo je da razori ovaj novinar, kome ni najmanje nije stalo do njene kampanje i koji se očigledno naslađivao u pažnji svetine. Zadržala je dah kada je primetila da on počinje da klima glavom i razgovara s nekim ljudima, koji su stajali pored njega.
Glasno se nakašljava. Povrativši se Lindi nastavi – …da podržite moju nameru da postanem novi senator iz Dvadeset sedme oblasti, koji će služiti svim stanovnicima ove velike države. Učiniću sve što je u mojoj moći da se ponosite.
Vatreno obećanje
