Ponoćni susret

Iz njenih usta je i ovako nerazumno obrazloženje zvučalo ljupko. Rozmeri je oduvek bila mezimica i lepotica, nežna i krhka, svi su joj redom ugađali, pa se navikla na to da joj uglavnom drugi rešavaju probleme. Tako je sada očekivala da se i ova neugodnost nekako sama ukloni, bez njenog učešća i nerviranja. Neugodnost u vidu gospodina koga je nekada odbila i mislila da je sa njim završila. Da joj više neće smetati, a on se nekim čudom pojavio, baš njoj u inat. To je zaista bilo nepravedno. Zaista, zašto je morao da se vrati, kada je njoj ovako bilo…

Ovaj sadržaj je samo za članove.
Uloguj se Pridruži se