Profesorka Beker imala je četrdeset pet godina, bila je fanatik kad su zdrave navike u pitanju, i više od svega volela je da kritikuje i ljudima drži lekcije. Kristijan Mozer bio je četrnaest godina mlađi od nje i mnogo tolerantniji, a više od svega išli su mu na živce ljudi koji popuju i od drugih zahtevaju moralnu i svaku drugu ispravnost a da je oni sami pritom ne poseduju. Od jednog takvog, svog rođenog oca, upravo je pobegao pre nekoliko godina kada je, umesto da se vrati kuči i uključi u porodični posao, preuzeo mesto profesora na mašinsko-tehničkom fakultetu. Da je ostao da radi u očevom brodogradilištu u Bremerhafenu, ne bi morao da brine o novcu.
Ali cena je bila previsoka. Bilo je previše stvari koje nije mogao da oprosti ocu. Stari je njemu nametao gvozdenu disciplinu a prema samom sebi bio je bezočno popustljiv. Oduvek je varao Kristijanovu majku Katju i nanosio joj bol, a kada je posle dvadeset pet godina braka hteo da se razvede zbog neke mlade službenice iz računovodstva sa kojom se spetljao, to je bio vrhunac. Do razvoda ipak nije došlo jer je Sem Mozer shvatio da ga njegova zgodna prijateljica samo iskoriščava, i Katja je po milioniti put oprostila mužu prevaru, ali Kristijan nije mogao da mu oprosti. Umesto da mu bude uzor i idol, njegov otac je u njemu izazivao samo prezir.