Mećava je postajala sve jača. Nil je bio ljut, jer brisači nisu mogli da uklone sneg sa vetrobranskog stakla i činilo se da je ispred džipa beli zid. Vozio je prema osećaju, jer je dobro poznavao svaku krivinu. Neki došljak bi se sigurno loše proveo na ovom putu, pomislio je Nil. Ova mećava za njega ni ja bila iznenađenje iako je bio april, jer su prolećne vejavice bile uobičajena pojava u ovim krajevima, a njihovo trajanje bilo je nepredvidivo.
Nilu je preostalo još svega pet milja da se opusti u svojoj iznajmljenoj planinskoj kućici. Namirnice koje je nosio sa sobom bile su dovoljne za nedelju dana i loše vreme ga nije zabrinjavalo. Koncentrisao se još na to da savlada poslednju opasnu krivinu, koji se nalazila pred njim. Čvrsto je držao volan, mada je imao ogromno poverenje u svoj džip.
Glas spikera sa radija saopštavao je da su svi putevi zavejani i zatvoreni za saobraćaj. Nil je odahnuo s olakšanjem. Verovatnoća da će naići na još nekog vozača bila je svedena na minimum. Mogao je malo da se opusti, jer mu je do kuće preostala svega još jedna milja.
Iznenada, obuzeo gaje užas. Kroz guste snežne pahuljice uspeo je da nazre farove automobila čiji je vozač očigledno izgubio kontrolu nad upravljačem i klizio je pravo prema njemu. Nil je naglo skrenuo udesno i u poslednjem trenutku je uspeo da izbegne nalet vozila koje se prednjim krajem zabilo u sneg kraj puta.
Nekoliko trenutaka nije smogao snage da izađe iz kola, jer su mu se pred očima redali prizori do kojih je moglo doći da nije tako brzo reagovao. Kad se konačno malo sabrao, u Nilu se javio bes zbog nesmotrenosti vozača. Izišao je iz džipa i prišao kolima. Ugledao je telo presamićeno preko upravljača i brzo je pokušao da otvori vrata, ali nije uspeo. Počeo je panično da udara u prozor dok su ga pahuljice neumoljivo zasipale. Prilika u automobilu se pomerila. Talas pepeljasto plave kose zaigrao je pred Nilovim očima i susreo se sa uplašenim pogledom žene.
Siluete
Portret andjela
