Silver je netremice posmatrao fotografije koje je dobio zajedno sa predmetom, a koje su predstavljale veoma važan dokazni materijal. Češkao je bradu, mrštio se i sve vreme se trudio da mu ne promakne nijedan detalj sa tih fotografija.
Nalazio se u svojoj kancelariji, u palati pravde. Iz razmišljanja ga je trgao zvuk telefona. Izvio je ruku, pritisnuo odgovarajuće dugme i javio se.
- Izvoli, Megan.
- Gospodine Stjuart, stigao je advokat Ted Limen.
- Neka uđe, čekam ga – jedva je uspeo da sakrije uzbuđenje koje ga je obuzelo kada je čuo ko’ se nalazi sa druge strane vrata.
On je već imao dovoljno informacija o Barbari i njihovoj kćerci, ali sada je očekivao da vidi i fotografije i da sazna još ponešto o životu koji su vodile.
Odmah je odložio predmet, za koji se istog momenta prestao da interesuje, i stavio ga na ivicu stola. Ustao je od radnog stola čim je primetio da se vrata otvaraju. - Kakve vesti mi donosiš? – zapitao ga je kada se on smestio na jednu od udobnih kožnih fotelja koje su se nalazile sa druge strane njegovog radnog stola.
- Imam ih dosta, a pošto znam da me sa nestrpljenjem iščekuješ, požurio sam da dođem i saopštim ti rezultate naše „potrage” – raskopčao je dugme na svom savršeno skrojenom sakou kako bi se osećao prijatnije u sedećem položaju.
Ted se, inače, trudio da uvek izgleda besprekorno odeveno, ponekad je to radio i na uštrb osećaja komotnosti. On je, kao i njegov prijatelj, bio veliki ljubitelj lepih žena i u svakom momentu se trudio da im se dopadne. Silver se po završetku studija oženio Barbarom i u potpunosti posvetio karijeri, dok se on i dalje trudio da šarmira svaku damu koja mu se približi i da uvek bude viđen u društvu neke lepe devojke. - Da li je detektiv video i snimio dete? – nestrpljenje se jasno oslikavalo na njegovom muževnom licu.
