Maja je prestravljeno gledala u štapić za testiranje. Ostala je bez daha – nije mogla da diše dok su se pred njenim očima pojavljivale dve plave crtice. Pozitivno.
Kolena su joj zaklecala.
To ne može biti istina!
Lagano je udahnula i izdahnula vazduh, a onda je ponovo pogledala štapić. Trepnula je nekoliko puta, ali plave crtice nisu nestale.
Iz misli ju je trgnulo prodorno zvono na ulaznim vratima, pa se stresla. Srce joj je snažno i brzo udaralo u grudima. Gonzo je veselo skakutao i lajao pred vratima, a Maja bi i bez njegovog oduševljenja svakako znala ko je došao. Niko nije pritiskao zvono tako žustro kao njen uskoro bivši muž Đorđo Sabatini. Čovek, koji nije prihvatao ne kao odgovor.
Maja se prvo pribrala, pa je otvorila vrata.
– Đorđo – pozdravila ga je hladno, u nadi da glasom neće odati svoje trenutno raspoloženje. – Mislila sam da ćeš poslati nekoga od zaposlenih da dođu po Gonza. Tako je bilo dogovoreno, zar ne?
– Jeste, ali danas sam hteo lično da dođem – čučnuo je da pomazi psa, a onda je onaj tamni, zajedljivi pogled usmerio na Maju.
– Iznenađen sam što sam te zatekao kod kuće. Zar nisi na putu sa svojim engleskim ljubavnikom? Kako mu beše ime? Hju? Herbert?
Maja je po stoti put poželela da nikad nije otišla na taj glupi sastanak, koji joj je ugovorila prijateljica s joge.
– Hauard – ispravila ga je. – I nije bilo onako kako je to štampa prikazala.
Cinično je podigao obrve.
– Znači, nije ti u svom stanu strgnuo odeću s tela da se zadovolji?
Pogled joj je bio leden.
– Ne, to je više tvoj stil! Njegov ravnodušni osmeh doživela je kao uvredu.
– Uvek si i ti učestvovala u tome, draga – rekao je glasom od kojeg se Maja naježila. Brzo se okrenula da Đorđo ne bi primetio da je pocrvenela. Stidela se svog ponašanja na svadbi njegovog brata i do danas nije znala šta joj je tada bilo. Možda joj je šampanjac udario u glavu, a možda je tugovala zbog skorašnjeg rastanka s njim? To bi moglo da se nazove oproštajnom noći, koja, bar za njega, nema baš nikakav značaj.
Prema poslednjim naslovima u novinama, Đorđo se trenutno viđa s manekenkom iz Londona, koja reklamira donji veš. Ta vest veoma ju je pogodila, ali pre bi umrla nego što bi mu to priznala.
Prišao joj je s leđa, a Maja je osetila svežinu njegovog losiona posle brijanja i neponovljivi miris njegove kože. Kako je volela taj miris! Iako se klela da će umrtviti svoja čula čim joj on priđe… njeno je telo reagovalo na Đorđovu blizinu. Srce joj je zastalo kad je položio ruke na njena ramena.
– Lepo mirišeš – rekao je nagnuvši glavu toliko da je usnama gotovo dodirnuo njen vrat. – Je li to novi parfem?
Jedva je uspela da progovori.
– Skloni ruke s mene, Đorđo! – da je potrajalo samo sekund duže, bacila bi mu se u zagrljaj i ponovo bi napravila budalu od sebe.
