Hrvatska književnica Vedrana Rudan bori se sa teškom bolešću, a sada je iznijela nove detalje svoje bitke.
Ja imam izuzetno agresivni rak koji se zove rak žučnih kanalića i jako se teško otkrije. Ja sam kontrol frik, ja se često kontrolišem, dakle nije da se rak događa onima koji se ne kontrolišu. Da sam zakasnila, živjela bih još tri meseca, ali ja sam došla na vrijeme. Bio je operabilan -otkrila je Vedrana i dodala:
– Izdavač mi je uplatio 10.000 evra kad sam mu rekla da imam rak. Rekla sam mu imam novu knjigu, ne mogu na promocije, ali to vam je dobro – kad pisac umire, tiraž raste – nastavila je.
Vedrana Rudan je priznala da je željela na eutanaziju.
– Ne želim da umirem na rate. Ja želim eutanaziju. Muž i ja smo kroz godine skupljali nešto sa strane. To košta 17.000 evra. Javila sam se, počeli smo da se dopisujemo, rekla sam djeci i mužu. Poslala sam im nalaze, prihvatili su me, prošla sam, platila sam članarinu. Onda su oni tražili toga još, još nalaza, kako vrijeme proticalo, tako sam ja shvatila… rekli su mi da 85% ljudi odustane, tamo vas intervjuišu… ja sam shvatila da ću tamo morati da provedem neko vrijeme i da će tamo neki član nekog konzilijuma reći da možda može da mi se pomogne… onemoćala sam u međuvremenu i odustala – ispričala je Vedrana.
Kako kaže, vjera u ljude vratila joj se na odjeljenju za onkologiju.
– U bolnicu sam ušla da mi pomognu da umrem. I onda sam naišla na zid, oni su meni tamo zabranili smrt. Ali ljudi tamo… tamo rade djeca, najstariji možda ima 26 godina. Mlada medicinska sestra pričala je sa venom u koju je trebalo da da infuziju. Ja gledam to dijete kako priča s tom venom kako bi toj ženi dala život. Jako me to potreslo. To su djeca, divna djeca. Koja robijaju tamo -ispričala je ona.
– Razveselilo me da ću umrijeti sa spoznajom da postoje dobri ljudi. Opet kažem – ta djeca, oni su bijedno plaćeni, ali divni”.
“Ja sam ženski pisac, pisačica. I kad pišem u prvom licu o djeci, ljudi misle da ja pišem o svojoj djeci. Pa srpski tabloidi napišu da me sin nije posjetio šest mjeseci dok sam bolesna. Ja sam sa svojim sinom jako bliska, on je moja lijeva i desna ruka, on me stvorio, napravio mi je blog. Ljudi ne znaju da razaznaju stvarnost od fikcije”, pričala je ona u emisiji na HRT.
– Ljubav je rijetka bitka. Ljudi vole da me čitaju jer pišem o mržnji, ali prava se ljubav jako rijetko sreće -bispričala je Vedrana.
– Ja sam 38 godina s jednim muškarcem koji je moj život, ali ja ne želim o tome da pišem. On i moja deca su moja ljubav -rekla je.
– Ja osjećam potrebu da pišem jer sam tada živa, ali prsti ne rade. Onda moj muž mora da dešifruje šta želim da kažem, sin moj to stavi na blog. Onda to svi prenesu, na moju veliku radost. Kad vidim da se širi moj tekst ja znam da sam živa i to me drži – objasnila je.
– Svim ljudima koji misle da sam loša majka poručujem: ‘j**ite se’. Ja sam slobodna. To mi zamjeraju najviše žene. Imala sam oca koji je bio grub prema meni i sestri, ali on je bio opsednut slobodom, toliko pun prezira prema autoritetu. Ja sam on”, rekla je. “Ja čitav život pružam otpor. Ponosna sam na sebe što prodajem priče, ali nisam prodala sebe – dodala je.
“Ja sam besmrtna”
Kako kaže, sebe smatra besmrtnom.
– Želim da kažem da ima jako puno ljudi koji me vole i da ja volim njih. I da sam besmrtna. Neka moju smrt shvate kao odlazak na područje bez signala – napisala je Vedrana.
