Novo istraživanje koje je provedeno na velikom broju učesnika postavlja važna pitanja o tome kako promene u pulsu tokom godina mogu biti povezane s lošim kardiovaskularnim zdravljem, uključujući povećani rizik od srčane insuficijencije i smrti. Prema rezultatima ovog istraživanja, odrasli ljudi čiji se puls u mirovanju razvija na atipičan način tokom vremena, mogu biti u značajnom riziku za razvoj ozbiljnih kardiovaskularnih problema u poređenju s onima čiji puls prati uobičajenu, stabilnu trajektoriju.

Ovo istraživanje jasno pokazuje da ljudi čiji puls postepeno ili naglo raste tokom više od dve decenije imaju veći rizik od smrti ili srčane insuficijencije u odnosu na one koji imaju stabilan puls ili puls koji blago opada kako starimo.

Studija je analizirala zdravstvene podatke više od 5.700 učesnika dugoročne studije o riziku od ateroskleroze u zajednicama (ARIC) i otkrila četiri glavna obrasca razvoja pulsa u mirovanju tokom 25 godina. Više od 88% učesnika imalo je stabilan puls ili blagi pad pulsa u tom periodu, dok je ostatak pokazivao atipične obrasce. Među tim atipičnim obrazcima, oko 9% učesnika je imalo stabilan puls koji je zatim blago rastao s godinama, 2% je imalo puls koji je varirao između rasta i opadanja, dok je oko 0,5% učesnika imalo nagli porast pulsa. Iako su ovi nalazi preliminarni i još uvek nisu zvanično objavljeni u recenziranim časopisima, smatraju se značajnim za dalja istraživanja u vezi sa zdravljem srca i kardiovaskularnim bolestima.

Dr Kunihiro Macušita, vodeći istraživač studije i profesor na Medicinskom fakultetu i Bloomberg školi javnog zdravlja Univerziteta Džons Hopkins, izjavio je da je bio iznenađen rezultatima jer je očekivao veću varijaciju u razvoju pulsa među učesnicima. “Iako je većina ljudi imala stabilan puls, otkrili smo da više od 10% ljudi ne prati ovaj obrazac, što nam postavlja pitanje o mogućim uzrocima atipičnih obrazaca pulsa”, rekao je Macušita. Profesor Ning Meng, koji je takođe bio uključen u istraživanje, istakao je da je studija otvorila nova pitanja o tome šta uzrokuje ove atipične promene i kako se one povezuju s lošim kardiovaskularnim zdravljem. “Sada ćemo moći detaljnije istražiti ove mehanizme kako bismo razumeli šta tačno dovodi do povećanog rizika”, rekao je Meng.

Puls u mirovanju, koji se definiše kao broj otkucaja srca u minuti dok je osoba u stanju potpunog mira, obično iznosi između 60 i 100 otkucaja u minuti kod zdravih odraslih osoba. Međutim, kod fizički aktivnijih ljudi puls u mirovanju može biti niži. Istraživanje je analiziralo podatke o zdravlju učesnika tokom 25 godina, a rezultati su pokazali da su ljudi koji su imali nagli porast pulsa u mirovanju imali čak 65% veći rizik od razvoja srčane insuficijencije i 69% veći rizik od smrti iz bilo kojeg razloga u odnosu na one koji su imali stabilan ili blago opadajući puls.
Pored toga, dr Meagan Vasfi, kardiolog u Opštoj bolnici u Masačusetsu i profesorka na Medicinskoj školi Univerziteta Harvard, ističe da je ovo istraživanje značajno jer pruža bolje razumevanje o tome šta promene u pulsu znače tokom vremena. Poznavanje obrazaca pulsa može pomoći lekarima da prepoznaju osobe koje su u većem riziku i kojima je potrebna dodatna pažnja i intervencija. “Ova studija nam omogućava da identifikujemo ljude kojima su potrebne dodatne mere prevencije i praćenja zdravlja srca”, rekla je dr Vasfi.

Dr Macušita je, međutim, napomenuo da još uvek nije jasno treba li puls u mirovanju postaviti kao cilj lečenja. Sledeći korak u ovom istraživanju biće otkrivanje što uzrokuje atipične obrasce pulsa i kako oni doprinose povećanom riziku od kardiovaskularnih bolesti. I dok naučnici nastavljaju istraživanje, dr Vasfi savetuje sve osobe da obrate pažnju na promene u svom pulsu u mirovanju. Ako primete bilo kakve promene, naročito ako se pojave i drugi simptomi, preporučuje se da se odmah konsultuju sa lekarom.