Majki Haris je zapalio cigaretu i nastavio da kroz prozor posma-tra predele koji su se smenjivali pored pruge koja je od Londona vodila ka jugu Engleske. Ne razmišljajući ni o čemu, kasno je primetio da su se tik pored njega otvorila vrata kupea iz koga je izašla jedna žena. Okrenula se prema njemu, osmehnula se kao što se to čini u takvim prilikama, ali odjednom joj se lice potpuno izmenilo. Prebledela je i otvorila je usta kao da je htela da krikne. Bila je uspaničena.
-Ne…! To nije moguće… – promucala je.
Još jednom je prestrašeno pogledala u njega, brzo se okrenula i vratila u kupe. Majki je začuđeno pogledao za njom, a potom u ručni časovnik. Bilo je vreme ručku i krenuo je prema vagon-restoranu. Konobar mu je postavljao jelo, a Majki ju je preko konobarevog ramena primetio
kako ulazi i pogledom je pratio sve dok nije sela. Razmišljao je da li ju je već negde ranije sreo, ali nije bilo sumnje. Ta žena mu je bila potpuno nepoznata. U jedno je takođe bio siguran. To lice nikada ne bi zaboravio i da ju je već ranije video. Bila je veoma lepa, ali je imao utisak da je takođe i veoma arogantna i hladna. Sedela je ćutke i potpuno izolo-vana od drugih ljudi za stolom. Majki je sedeo nekoliko metara dalje i nije mogao da odvoji pogled od nje, pitajući se šta li ju je toliko uplašilo u vezi sa njim. Mlada žena je naglo ustala ostavljajući netaknuto jelo u tanjiru i brzo klimnula glavom ljudima za stolom. Kada se okrenula pogledi su im se ponovo sreli. Nekoliko sekundi ga je posmatrala nemo i hladno. Na njenom licu se nije pomerio ni jedan mišić. Brzim koracima je napustila restoran. On odmahnu glavom i nastavi da jede. U tom trenutku je pozvonio njegov mobilni telefon. Zvala je njegova mlada pomoćnica Sej-di Paket iz Portsmuta. Zgodna, mlada devojka bila je isto toliko sposobna kao advokat i Majki je mogao slobodno da joj prepusti kancelariju kada bi mu iskrsnulo neko hitno putovanje kao što je ovog puta bio slučaj.
