Dugim koracima Aristotel je prošao ulazni hol otvorivši jedna vrata. Bila je to poveća ostava. U uglu te prostorije nagnuta devojka uvežbanim pokretima savijala je bele salvete. Pošto je njegov avion sleteo sa zakašnjenjem, Aristotel je propustio posluženje. Jedan pogled na ovale pune ukusne hrane bio je dovoljan da oseti glad. Prvo dužnost pa zadovoljstvo, podsetio je sebe. Ovde, u Menori, bilo je veće, a na američkoj istočnoj obali rano poslepodne, i baš u to vre-me Aristotel je trebalo da se čuje telefonom sa svojim klijentom u Njujorku.
Prišao je mladoj devojci, koja ga nije primetila.
Molim vas, recite mi gde bih mogao da obavim hitan poslovni razgovor?
Devojka se trgnula na zvuk njegovog dubokog, pomalo hrapavog glasa. Očigledno zbunjena, zurila je u čoveka koji je neprimetno ušao u prostoriju. A zapamtila ga je u trenutku kad je ušao u bal-sku dvoranu: Aristotel Aristidis, brodovlasnik i milioner, plejboj i jedan od najbližih saradnika njenog brata.
Karlos je članovima svoje porodice objasnio da je Aristotela upoznao u Grčkoj, a ubrzo se ispostavilo da obojica dele sklonost prema hazardnim igrama, kao što su poker i rulet, ali i prema noćnim klubovima u Menori i Atini.
Fotografije Aristotela Aristidisa često su objavljivane u visokoti-ražnim magazinima, ali je čak i iz njih izbijala njegova harizma, dok se šarm odražavao u učtivim manirima. Imao je duge noge i mišićav atletski torzo.
Na njemu je u prvi mah pažnju privlačio klasični profil. Brada mu je bila čvrsta, obrve tamne iznad gotovo crnih očiju, a usne čulne i na njima je uvek titrao čudan, gotovo zloban osmeh.
Tek kad je arogantno podigao obrve, postala je svesna činjenice da on još uvek čeka njen odgovor. Melani se brzo pribrala.
Tamo je mali salon – promrmljala je crveneći i pokazujući prstom jedna vrata.
