Posmatrala je Rajanov lik, pravilan nos, odlučne usne, čvrstu bradu. Kosa mu je bila zagasitocrna i uredno začešljana. Sve na tom muškarcu bilo je prefinjeno, od dobro skrojenog poslovnog odela i skupih, sjajnih cipela od fine kože, do stava, stila i pogleda koji ništa nije odavao.
Bilo je primetno da nije zainteresovan za nju. Još jedan u nizu muškaraca koji je ne primećuje. To je nije začudilo. Na to je navikla. Imala je neobično krupne, plave oči, istaknute jagodice, maleni nos i pomalo velike, sočne usne. Njeno lice skrivala je duga, gusta kosa, uvek pomalo neuredna zbog nepravilnih, krupnih lokni koje su se spuštale do polovine leđa, kao snopovi žita.
Poznavala je svoje nedostatke. Ali, isto tako, znala je i svoje prave vrednosti. Radije je birala da ostane sama do kraja veka, nego li da sve podredi svom izgledu i satima, provedenim kod frizera ili ispred ogledala. Znala je da bi nekom modernom garderobom mogla da istakne svoje vitko telo, tanani struk i fine obline, ali se i dalje godinama oblačila, pomalo u hipi fazonu. Nosila je duge, široke suknje i par brojeva veće džempere.
Cijeli roman “Pritajena želja”»
