Probuđena srca

Već je bilo podne kada su završile svoj posao i Eliza je krenula do kuće da se presvuče. Prolazila je pored konjušnice i setivši se malopredašnje priče o novom konjušaru, malo je zastala bacivši jedan radoznali pogled kroz odškrinute vratnice. Čula je rzanjc konja i jedan duboki muški glas koji sc obraćao životinji.
U tom glasu je bilo neke smirenosti i mada nije najbolje razumela šta taj čovek govori, njegov glas je imao umirujući efekat na nju. Radoznalost je bila jača od nje i ona je provirila. Stajao je samo u košulji na kojoj je podvrnuo rukave i odlučnim ali nežnim pokretima, neobično nežnim za jednog tako krupnog muškarca, timario životinju koja je stajala bez pokreta. Znala je narav crnog pastuva koji je bio toliko divlja životinja kojoj su samo ona i stari Obri mogli da priđu bez straha, da je u trenutku bila zaprepašćena smirenošću i krotkošću koju konj pokazuje prema nepoznatom muškarcu. Gotovo da je bio pitom kao kakvo ždrebe a ne odrasla životinja, jedna od najopasnijih za one koje ne poznaje. Onda je osetila ljubomoru Stoje taj nepoznati stranac uspeo da priđe bez imalo straha i po muke njenom konju na kome je ja hala svakoga dana koristeći sedlo kao muškarac. Znala je da u punom galopu juri nepreglednim proplancima sa neopisivim osećajem slobode. A sada je ovaj stranac prišao njenom konju ka daje on taj koji ima pravo na njega, kao da je on njegov vlasnik, a ne ona.
Posmatrala je njegove pokrete, snažne i odsečne a opet u njima je bilo toliko pažnje prema crnom pastuvu koji je stajao kao kip, kao ukopan, i očigledno uživao u pažnji tog čovcka. Umeo je sa životinjama. Da li je takav autoritet bio i u odnosu na ljude oko sebe? Nešto joj je govorilo da je sigurno bio takav i prema ljudima i da su mnogi morali da osećaju strahopoštovanje prema njemu.
Toliko je moglo iz njegovih pokreta da se oseti.
Snažna konstitucija, široka ramena i jake mišićave ruke ulivale su strah i divljenje. Imao je gustu kosu do pola vrata. Ispod pantalona su se ocrtavale snažne butine, nosio je čizme malo do ispod kolena i bio visok bar dva metra. Stvarno je Sali bila u pravu, ličio je na planinskog diva. Kružnim pokretima je prelazio od leda do kopita pastuvu koji je ponovo zarzao od zadovoljstva. Sada je mogla da vidi deo njegovog lica. Imao je oštre crte, neku grubost a opet ne bi smela da tvrdi da je zao. Osoba koja voli životinje ne može imati loše namere, ni srce. Bar je čula da tako govore neki mudri ljudi, čak i njen otac.
Zadrhtala je i sama ne znajući zašto. Ona nije poznavala tog čoveka. Znala je neke mlade plemiće u okolini i uvek je bila spremna da ih svojim samopouzdanjem i zadirkivanjem prosto posrami pa čak odbije od sebe. Naravno, nije joj smetalo da te mlade mladiće koji žive u ubeđenju da su posebni nad posebnim baš po rođenju odbije od sebe. Nije želela da joj se takvi udvaraju. Želela je da osoba koja stane pred njom bude jaka i svoja, da zadrhti od njegove fizičke i duhovne snage i da poželi da bude krotka i mila. Snaga muškarca nije u njegovoj grubosti i surovoj fizičkoj nadmoći već u stavu iza koga stoji čvrsto i nepokolebljivo, u njegovom razumu, mudrosti i karakteru koji jasno stavlja do znanja da poznaje granicu između dobra i zla. Mladić koga je posmatrala je imao ono nešto što se zove snaga duha i tela. Zbunjeno je trepnula.
Nije mogla da poveruje da je jedan pogled na nepoznatog mladića naterao da ga posmatra kao oličenje pravog muškarca u najboljem smislu reči. Došlo joj je da se nasmeje samoj sebi. Nije mogla da se pohvali daje danas razumna. Mora daje boravak na jakom suncu malo poremetio normalni način rasuđivanja. Mora da je to u pitanju, šta bi drugo moglo da bude ako ne to?